Современная электронная библиотека ModernLib.Net

Человек в картинках (The Illustrated Man), 1951

ModernLib.Net / Научная фантастика / Брэдбери Рэй Дуглас / Человек в картинках (The Illustrated Man), 1951 - Чтение (Ознакомительный отрывок) (Весь текст)
Автор: Брэдбери Рэй Дуглас
Жанр: Научная фантастика

 

 


Рэй Брэдбери
 
Человек в картинках (The Illustrated Man), 1951

The Illustrated Man 1951

 
      It was a warm afternoon in early September when I first met the Illustrated Man. Walking along an asphalt road, I was on the final long of a two weeks' walking tour of Wisconsin. Late in the afternoon I stopped, ate some pork, beans, and a doughnut, and was preparing to stretch out and read when the Illustrated Man walked over the hill and stood for a moment against the sky.
      I didn't know he was Illustrated then. I only know that he was tall, once well muscled, but now, for some reason, going to fat. I recall that his arms were long, and the hands thick, but that his face was like a child's, set upon a massive body.
      He seemed only to sense my presence, for he didn't look directly at me when he spoke his first words.
      "Do you know where I earn find a job?"
      "I'm afraid not," I said.
      "I hadn't bad a job that's lasted in forty years," he said.
      Though it was a hot late afternoon, he wore his wool shirt buttoned tight about his neck. His sleeves were rolled and buttoned down over his thick wrists. Perspiration was streaming from his face, yet he made no move to open his shirt.
      "Well," he said at last, "this is as good a place as any to spend the night. Do you mind company."
      "I have some extra food you'd be welcome to," I said.
      He sat down heavily, grunting. 'You'll be sorry you asked me to stay," he said. "Everyone always is. That's why I'm walking. Here it is, early. September, the cream of the Labor Day carnival season. I should be making money hand over fist at any small town side show celebration, but here I am with no prospects."
      He took off an immense shoe and peered at it closely. "I usually keep a job about ten days. Then something happens and they fire me. By now every carnival in America won't touch me with a ten-foot pole."
      "What seems to be the trouble?" I asked.
      For answer, he unbuttoned his tight collar, slowly. With his eyes shut, he put a slow hand to the task of unbuttoning his shirt all the way down. He slipped his fingers in to feel his chest. "Funny," he said, eyes still shut. 'You can't feel them but they're there. I always hope that someday I'll look and they'll be gone. I walk in the sun for hours on the hottest days, baking, and hope that my sweat'll wash them off, the sun'll cook them off, but at sundown they're still there." He turned his head slightly toward me and exposed his chest. "Are they still there now?"
      After a long while I exhaled. "Yes," I said. "They're still there."
      The Illustrations.
      "Another reason I keep my collar buttoned up," he said, opening his eyes, "is the children. They follow me along country roads. Everyone wants to see the pictures, and yet nobody wants to see them."
      He took his shirt off and wadded it in his hands. He was covered with Illustrations from the blue tattooed ring about his neck to his belt line.
      "It keeps right on going," he said, guessing my thought. "All of me is Illustrated. Look." He opened his hand. On his palm was a rose, freshly cut, with drops of crystal wake among the soft pink petals. I put my hand out to touch it, but it was only an Illustration.
      As for the rest of him, I cannot say how I sat and stared, for be was a riot of rockets and fountains and people, in such intricate detail and color that you could hear the voices murmuring small and muted, from the crowds that inhabited his body. When his flesh twitched, the tiny mouths flickered, the tiny green-and-gold eyes winked, the tiny pink hands gestured. There were yellow meadows and blue rivers and mountains and stars and suns and planets spread in a Milky Way across his chest. The people themselves were in twenty or more odd groups upon his arms, shoulders, back, sides, and wrists, as well as on the flat of his stomach. You found them in forests of hair, lurking among a constellation of freckles, or peering from armpit caverns, diamond eyes aglitter. Each seemed intent upon his own activity, each was a separate gallery portrait.
      "Why, they're beautiful!" I said.
      How can I explain about his Illustrations? If El Greco had painted miniatures in his prime, no bigger than your hand, infinitely detailed, with all his sulphurous color, elongation, and anatomy, perhaps he might have used this man's body for his art. The colors burned in three dimensions. They were windows looking in upon fiery reality. Here, gathered on one wall, were all the finest scenes in the universe the man was a walking treasure gallery. This wasn't the work of a cheap carnival tattoo man with three colors and whisky on his breath. This was the accomplishment of a living genius vibrant, clear, and beautiful.
      "Oh, yes," said the Illustrated Man. "I'm so proud of my Illustrations that I'd like to burn them off. I've tried sandpaper, acid, a knife . . ."
      The sun was setting. The moon was already up in the East.
      "For, you see," said the Illustrated Man, "these Illustrations predict the future."
      I said nothing.
      "It's all right in sunlight," he went on.
      "I would keep a carnival day job. But at night--the pictures move. The pictures change."
      I must have smiled. "How long have you been Illustrated?"
      "In 1900, when I was twenty years old and working a carnival, I broke my leg. It laid me up; I had to do something to keep my band in, so I decided to get tattooed."
      "But who tattooed you? What happened to the artist?"
      "She went back to the future," he said. "I mean it. She was an old woman in a little house in the middle of Wisconsin here somewhere not far from this place. A little old witch who looked a thousand years old one moment and twenty years old the next, but she said she could travel in time. I laughed. Now, I know better."
      "How did you happen to meet her?"
      He told me. He had seen her painted sign by the road SKIN ILLUSTRATION! Illustration instead of tattoo! Artistic! So he had sat all night while her magic needles stung him wasp stings and delicate bee stings. By morning he looked like a man who had fallen into a twenty color print press and been squeezed out, all bright and picturesque.
      "I've hunted every summer for fifty years," he said, putting his hands out on the air. "When I find that witch I'm going to kill her."
      The sun was gone. Now the first stars were shining and the moon had brightened the fields of grass and wheat. Still the Illustrated Man's pictures glowed like charcoals in the half light, like scattered rubies and emeralds, with Rouault colors and Picasso colors and the long, pressed out El Greco bodies.
      "So people fire me when my pictures move. They don't like it when violent things happen in my Illustrations. Each Illustration is a little story. If you watch them, in a few minutes they tell you a tale. In three hours of looking you could see eighteen or twenty stories acted right on my body, you could hear voices and think thoughts. It's all here, just waiting for you to look. But most of all, there's a special spot on my body." He bared his back. "See?" There's no special design on my right shoulder blade, just a jumble."
      "Yes. "
      "When I've been around a person long enough, that spot clouds over and fills in. If I'm with a woman, her picture comes there on my back, in an hour, and shows her whole life-how she'll live, how she'll die, what she'll look like when she's sixty. And if it's a man, an hour later his picture's here on my back. It shows him falling off a cliff, or dying under a. train. So I'm fired again."
      All the time he had been talking his hands had wandered over the Illustrations, as if to adjust their frames, to brush away dust--the motions of a connoisseur, an art patron. Now he lay back, long and full in the moonlight. It was a warm night. There was no breeze and the air was stifling. We both had our shirts off.
      "And you'll never found the old woman?"
      "Never."
      "And you think she came from the future?"
      "How else could she know these stories she painted on me?"
      He shut his eyes tiredly. His voice grew fainter. "Sometimes at night I can fed them, the pictures, like ants, crawling on my skin. Then I know they're doing what they have to do. I never look at them any more. I just try to rest. I don't sleep much. Don't you look at them either, I warn you. Turn the other way when you sleep."
      I lay back a few feet from him. He didn't seem violent, and the pictures were beautiful. Otherwise I might have been tempted to get out and away from such babbling. But the Illustrations . . . I let my eyes fill up on them. Any person would go a little mad with such things upon his body.
      The night was serene. I could bear the Illustrated Man's breathing in the moonlight. Crickets were stirring gently in the distant ravines. I lay with my body sidewise so I could- watch the Illustrations. Perhaps half an hour passed. Whether the Illustrated Man slept I could not tell, but suddenly I heard him whisper, 'They're moving, aren't they?"
      I waited a minute.
      Then I said, "Yes."
      The pictures were moving, each in its turn, each for a brief minute or two. There in the moonlight, with the tiny tinkling thoughts and the distant sea voices, it seemed, each little drama was enacted. Whether it took an hour or three hours for the dramas to finish, it would be hard to say. I only know that I lay fascinated and did not move while the stars wheeled in the sky.
      Eighteen Illustrations, tighten tales. I counted them one by one.
      Primarily my eyes focused upon a scene, a large house with two people in it. I saw a flight of vultures on a blazing flesh sky, I saw yellow lions, and I heard voices.
      The first Illustration quivered and came to lift….
 

The Illustrated Man 1951( Человек в картинках)

 

Переводчик: Нора Галь / Б. Клюева

 
      Примечание: Этот рассказ был опубликован в сборнике "Человек в картинках" в двух частях: одна в начале сборника, другая в конце как эпилог. Причём, конец первой части предваряет начало следующего рассказа. В переводе Норы Галь – это рассказ "Калейдоскоп", в оригинале – "Вельд".
 
      С человеком в картинках я повстречался ранним тёплым вечером в начале сентября. Я шагал по асфальту шоссе, это был последний переход в моем двухнедельном странствии по штату Висконсин. Под вечер я сделал привал, подкрепился свининой с бобами, пирожком и уже собирался растянуться на земле и почитать – и тут-то на вершину холма поднялся Человек в картинках и постоял минуту, словно вычерченный на светлом небе.
      Тогда я еще не знал, что он – в картинках. Разглядел только, что он высокий и прежде, видно, был поджарый и мускулистый, а теперь почему-то располнел. Помню, руки у него были длинные, кулачищи – как гири, сам большой, грузный, а лицо совсем детское.
      Должно быть, он как-то почуял мое присутствие, потому что заговорил, еще и не посмотрев на меня:
      – Не скажете, где бы мне найти работу?
      – Право, не знаю, – сказал я.
      – Вот уже сорок лет не могу найти постоянной работы,- пожаловался он.
      В такую жару на нём была наглухо застегнутая шерстяная рубашка. Рукава – и те застегнуты, манжеты туго сжимают толстые запястья. Пот градом катится по лицу, а он хоть бы ворот распахнул.
      – Что ж, – сказал он, помолчав, – можно и тут переночевать, чем плохое место. Составлю вам компанию,- вы не против?
      – Милости просим, могу поделиться кое-какой едой, – сказал я.
      Он тяжело, с кряхтеньем опустился наземь.
      – Вы ещё пожалеете, что предложили мне остаться, – сказал он. – Все жалеют. Потому я и брожу. Вот, пожалуйста, начало сентября. День труда – самое распрекрасное время. В каждом городишке гулянье, народ развлекается, тут бы мне загребать деньги лопатой, а я вон сижу и ничего хорошего не жду.
      Он стащил с ноги огромный башмак и, прищурясь, начал его разглядывать.
      – На работе, если повезет, продержусь дней десять. А потом уж непременно так получается – катись на все четыре стороны! Теперь во всей Америке меня ни в один балаган не наймут, лучше и не соваться.
      – Что ж так?
      Вместо ответа он медленно расстегнул тугой воротник. Крепко зажмурясь, мешкотно и неуклюже расстегнул рубашку сверху донизу. Сунул руку за пазуху, осторожно ощупал себя.
      – Чудно,- сказал он, всё ещё не открывая глаз. – На ощупь ничего не заметно, но они тут. Я все надеюсь – вдруг в один прекрасный день погляжу, а они пропали! В самое пекло ходишь целый день по солнцу, весь изжаришься, думаешь: может, их потом смоет или кожа облупятся и всё сойдёт, а вечером глядишь – они тут как тут. – Он чуть повернул ко мне голову и распахнул рубаху на груди. – Тут они?
      Не сразу мне удалось перевести дух.
      – Да, – сказал я, – они тут.
      Картинки.
      – И ещё я почему застегиваю ворот – из-за ребятни, – сказал он, открывая глаза. – Детишки гоняются за мной по пятам. Всем охота поглядеть, как я разрисован, а ведь всем неприятно.
      Он снял рубашку и свернул ее в комок. Он был весь в картинках, от синего кольца, вытатуированного вокруг шеи, и до самого пояса.
      – И дальше то же самое, – сказал он, угадав мою мысль. – Я весь как есть в картинках. Вот поглядите.
      Он разжал кулак. На ладони у него лежала роза – только что срезанная, с хрустальными каплями росы меж нежных розовых лепестков. Я протянул руку и коснулся её, но это была только картинка.
      Да что ладонь! Я сидел и пялил на него глаза: на нём живого места не было, всюду кишели ракеты, фонтаны, человечки – целые толпы, да так все хитро сплетено и перепутано, так ярко и живо, до самых малых мелочей, что казалось – даже слышны тихие, приглушенные голоса этих бесчисленных человечков. Чуть он шевельнётся, вздохнёт – и вздрагивают крохотные рты, подмигивают крохотные зелёные с золотыми искорками глаза, взмахивают крохотные розовые руки. На его широкой груди золотились луга, синели реки, вставали горы, тут же протянулся Млечный Путь – звёзды, солнца, планеты. А человечки теснились кучками в двадцати разных местах, если не больше,- на руках, от плеча и до кисти, на боках, на спине и на животе. Они прятались в лесу волос, рыскали среди созвездий веснушек, выглядывали из пещер подмышек, глаза их так и сверкали. Каждый хлопотал о чём-то своём, каждый был сам по себе, точно портрет в картинной галерее.
      – Да какие красивые картинки! – вырвалось у меня.
      Как мне их описать? Если бы Эль Греко в расцвете сил и таланта писал миниатюры величиной в ладонь, с мельчайшими подробностями, в обычных своих жёлто-зелёных тонах, со странно удлиненными телами и лицами, можно было бы подумать, что это он расписал своей кистью моего нового знакомца. Краски пылали в трёх измерениях. Они были точно окна, распахнутые в живой, зримый и осязаемый мир, ошеломляющий своей реальностью. Здесь, собранное на одной и той же сцене, сверкало все великолепие вселенной; этот человек был живой галереей шедевров. Его расписал не какой-нибудь ярмарочный пьяница татуировщик, всё малюющий в три краски. Нет, это было создание истинного гения, трепетная, совершенная красота.
      – Ещё бы! – сказал Человек в картинках. – Я до того горжусь своими картинками, что рад бы выжечь их огнём. Я уж пробовал и наждачной бумагой, и кислотой, и ножом…
      Солнце садилось. На востоке уже взошла луна.
      – Понимаете ли, – сказал Человек в картинках, – они предсказывают будущее.
      Я молчал.
      – Днём, при свете, еще ничего, – продолжал он. – Я могу показываться в балагане. А вот ночью… все картинки двигаются. Они меняются.
      Должно быть, я невольно улыбнулся.
      – И давно вы так разрисованы?
      – В тысяча девятисотом, когда мне было двадцать лет, я работал в бродячем цирке и сломал ногу. Ну и вышел из строя, а надо ж было что-то делать, я и решил – пускай меня татуируют.
      – Кто же вас татуировал? Куда девался этот мастер?
      – Она вернулась, в будущее,- был ответ.- Я не шучу. Это была старуха, она жила в штате Висконсин, где-то тут неподалеку был ее домишко. Этакая колдунья, то дашь ей тысячу лет, а через минуту поглядишь – лет двадцать, не больше, но она мне сказала, что умеет путешествовать во времени. Я тогда захохотал. Теперь-то мне не до смеха.
      – Как же вы с ней познакомились?
      И он рассказал мне, как это было. Он увидел у дороги раскрашенную вывеску: РОСПИСЬ НА КОЖЕ! Не татуировка, а роспись! Настоящее искусство! И всю ночь напролёт он сидел и чувствовал, как ее волшебные иглы колют и жалят его, точно осы и осторожные пчелы. А наутро он стал весь такой цветистый и узорчатый, словно его пропустили через типографский пресс, печатающий рисунки в двадцать красок.
      – Вот уже полвека я каждое лето её ищу, – сказал он и потряс кулаком. – А как отыщу – убью.
      Солнце зашло. Сияли первые звезды, светились под луной травы и пшеница в полях. А картинки на странном человеке все еще горели в сумраке, точно раскаленные уголья, точно разбросанные пригоршни рубинов и изумрудов, и там были краски Pyo, и краски Пикассо, и удлиненные плоские тела Эль Греко.
      – Ну вот, и когда мои картинки начинают шевелиться, люди меня выгоняют. Им не по вкусу, когда на картинках творятся всякие страсти. Каждая картинка – повесть. Посмотрите несколько минут – и она вам что-то расскажет. А если три часа будете смотреть, увидите штук двадцать разных историй, они прямо на мне разыгрываются, вы и голоса услышите, и разные думы передумаете. Вот оно всё тут, только и ждёт, чтоб вы смотрели. А главное, есть на мне одно такое место. – Он повернулся спиной. – Видите? Там у меня на правой лопатке ничего определенного не нарисовано, просто каша какая-то.
      – Вижу.
      – Стоит мне побыть рядом с человеком немножко подольше, и это место вроде как затуманивается и на нем появляется картинка. Если рядом женщина, через час у меня на спине появляется ее изображение и видна вся ее жизнь – как она будет жить дальше, как помрет, какая она будет в шестьдесят лет. А если это мужчина, за час у меня на спине появится его изображение: как он свалится с обрыва или поездом его переедет. И опять меня гонят в три шеи.
      Так он говорил и все поглаживал ладонями свои картинки, будто поправлял рамки или пыль стирал, точь-в-точь какой-нибудь коллекционер, знаток и любитель живописи. Потом лёг, откинувшись на спину, очень большой и грузный в лунном свете. Ночь настала теплая. Душно, ни ветерка. Мы оба лежали без рубашек.
      – И вы так и не отыскали ту старуху?
      – Нет.
      – И по-вашему, она явилась из будущего?
      – А иначе откуда бы ей знать все эти истории, что она на мне разрисовала?
      Он устало закрыл глаза. Заговорил тише:
      – Бывает, по ночам я их чувствую, картинки. Вроде как муравьи по мне ползают. Тут уж я знаю, они делают свое дело. Я на них больше и не гляжу никогда. Стараюсь хоть немного отдохнуть. Я ведь почти не сплю. И вы тоже лучше не глядите, вот что я вам скажу. Коли хотите уснуть, отвернитесь от меня.
      Я лежал шагах в трёх от него. Он был как будто не буйный и уж очень занятно разрисован. Не то я, пожалуй, предпочел бы убраться подальше от его нелепой болтовни. Но эти картинки… Я всё не мог наглядеться. Всякий бы свихнулся, если б его так изукрасили.
      Ночь была тихая, лунная. Я слышал, как он дышит. Где-то поодаль, в овражках, не смолкали сверчки. Я лежал на боку так, чтоб видеть картинки. Прошло, пожалуй, с полчаса. Непонятно было, уснул ли Человек в картинках, но вдруг я услышал его шепот:
      – Шевелятся, а?
      Я понаблюдал с минуту. Потом сказал:
      – Да.
      Картинки шевелились, каждая в свой черёд, каждая – всего минуту-другую. При свете луны, казалось, одна за другой разыгрывались маленькие трагедии, тоненько звенели мысли и, словно далекий прибой, тихо роптали. Не сумею сказать, час ли, три ли часа все это длилось. Знаю только, что я лежал как зачарованный и не двигался, пока звёзды свершали свой путь по небосводу…
      Человек в картинках шевельнулся. Потом заворочался во сне, и при каждом движении на глаза мне попадала новая картинка – на спине, на плече, на запястье. Он откинул руку, теперь она лежала в сухой траве, на которую ещё не пала утренняя роса, ладонью вверх. Пальцы разжались, и на ладони ожила еще одна картинка. Он поежился, и на груди его я увидал чёрную пустыню, глубокую, бездонную пропасть – там мерцали звёзды, и среди звёзд что-то шевелилось, что-то падало в чёрную бездну; я смотрел, а оно всё падало…
 

The Veldt 1950

      "George, I wish you'd look at the nursery."
      "What's wrong with it?"
      "I don't know."
      "Well, then."
      "I just want you to look at it, is all, or call a psychologist in to look at it."
      "What would a psychologist want with a nursery?"
      "You know very well what he'd want." His wife paused in the middle of the kitchen and watched the stove busy humming to itself, making supper for four.
      "It's just that the nursery is different now than it was."
      "All right, let's have a look."
      They walked down the hall of their soundproofed Happylife Home, which had cost them thirty thousand dollars installed, this house which clothed and fed and rocked them to sleep and played and sang and was good to them. Their approach sensitized a switch somewhere and the nursery light flicked on when they came within ten feet of it. Similarly, behind them, in the halls, lights went on and off as they left them behind, with a soft automaticity.
      "Well," said George Hadley.
      They stood on the thatched floor of the nursery. It was forty feet across by forty feet long and thirty feet high; it had cost half again as much as the rest of the house. "But nothing's too good for our children," George had said.
      The nursery was silent. It was empty as a jungle glade at hot high noon. The walls were blank and two dimensional. Now, as George and Lydia Hadley stood in the center of the room, the walls began to purr and recede into crystalline distance, it seemed, and presently an African veldt appeared, in three dimensions, on all sides, in color reproduced to the final pebble and bit of straw. The ceiling above them became a deep sky with a hot yellow sun.
      George Hadley felt the perspiration start on his brow.
      "Let's get out of this sun," he said. "This is a little too real. But I don't see anything wrong."
      "Wait a moment, you'll see," said his wife.
      Now the hidden odorophonics were beginning to blow a wind of odor at the two people in the middle of the baked veldtland. The hot straw smell of lion grass, the cool green smell of the hidden water hole, the great rusty smell of animals, the smell of dust like a red paprika in the hot air. And now the sounds: the thump of distant antelope feet on grassy sod, the papery rustling of vultures. A shadow passed through the sky. The shadow flickered on George Hadley's upturned, sweating face.
      "Filthy creatures," he heard his wife say.
      "The vultures."
      "You see, there are the lions, far over, that way. Now they're on their way to the water hole. They've just been eating," said Lydia. "I don't know what."
      "Some animal." George Hadley put his hand up to shield off the burning light from his squinted eyes. "A zebra or a baby giraffe, maybe."
      "Are you sure?" His wife sounded peculiarly tense.
      "No, it's a little late to be sure," be said, amused. "Nothing over there I can see but cleaned bone, and the vultures dropping for what's left."
      "Did you bear that scream?" she asked.
      'No."
      "About a minute ago?"
      "Sorry, no."
      The lions were coming. And again George Hadley was filled with admiration for the mechanical genius who had conceived this room. A miracle of efficiency selling for an absurdly low price. Every home should have one. Oh, occasionally they frightened you with their clinical accuracy, they startled you, gave you a twinge, but most of the time what fun for everyone, not only your own son and daughter, but for yourself when you felt like a quick jaunt to a foreign land, a quick change of scenery. Well, here it was!
      And here were the lions now, fifteen feet away, so real, so feverishly and startlingly real that you could feel the prickling fur on your hand, and your mouth was stuffed with the dusty upholstery smell of their heated pelts, and the yellow of them was in your eyes like the yellow of an exquisite French tapestry, the yellows of lions and summer grass, and the sound of the matted lion lungs exhaling on the silent noontide, and the smell of meat from the panting, dripping mouths.
      The lions stood looking at George and Lydia Hadley with terrible green-yellow eyes.
      "Watch out!" screamed Lydia.
      The lions came running at them.
      Lydia bolted and ran. Instinctively, George sprang after her. Outside, in the hall, with the door slammed he was laughing and she was crying, and they both stood appalled at the other's reaction.
      "George!"
      "Lydia! Oh, my dear poor sweet Lydia!"
      "They almost got us!"
      "Walls, Lydia, remember; crystal walls, that's all they are. Oh, they look real, I must admit – Africa in your parlor – but it's all dimensional, superreactionary, supersensitive color film and mental tape film behind glass screens. It's all odorophonics and sonics, Lydia. Here's my handkerchief."
 
      "I'm afraid." She came to him and put her body against him and cried steadily. "Did you see? Did you feel? It's too real."
      "Now, Lydia…"
      "You've got to tell Wendy and Peter not to read any more on Africa."
      "Of course – of course." He patted her.
      "Promise?"
      "Sure."
      "And lock the nursery for a few days until I get my nerves settled."
      "You know how difficult Peter is about that. When I punished him a month ago by locking the nursery for even a few hours – the tantrum be threw! And Wendy too. They live for the nursery."
      "It's got to be locked, that's all there is to it."
      "All right." Reluctantly he locked the huge door. "You've been working too hard. You need a rest."
      "I don't know – I don't know," she said, blowing her nose, sitting down in a chair that immediately began to rock and comfort her. "Maybe I don't have enough to do. Maybe I have time to think too much. Why don't we shut the whole house off for a few days and take a vacation?"
      "You mean you want to fry my eggs for me?"
      "Yes." She nodded.
      "And dam my socks?"
      "Yes." A frantic, watery-eyed nodding.
      "And sweep the house?"
      "Yes, yes – oh, yes!''
      "But I thought that's why we bought this house, so we wouldn't have to do anything?"
      "That's just it. I feel like I don't belong here. The house is wife and mother now, and nursemaid. Can I compete with an African veldt? Can I give a bath and scrub the children as efficiently or quickly as the automatic scrub bath can? I cannot. And it isn't just me. It's you. You've been awfully nervous lately."
      "I suppose I have been smoking too much."
      "You look as if you didn't know what to do with yourself in this house, either. You smoke a little more every morning and drink a little more every afternoon and need a little more sedative every night. You're beginning to feel unnecessary too."
      "Am I?" He paused and tried to feel into himself to see what was really there.
      "Oh, George!" She looked beyond him, at the nursery door. "Those lions can't get out of there, can they?"
      He looked at the door and saw it tremble as if something had jumped against it from the other side.
      "Of course not," he said.
 
      At dinner they ate alone, for Wendy and Peter were at a special plastic carnival across town and bad televised home to say they'd be late, to go ahead eating. So George Hadley, bemused, sat watching the dining-room table produce warm dishes of food from its mechanical interior.
      "We forgot the ketchup," he said.
      "Sorry," said a small voice within the table, and ketchup appeared.
      As for the nursery, thought George Hadley, it won't hurt for the children to be locked out of it awhile. Too much of anything isn't good for anyone. And it was clearly indicated that the children had been spending a little too much time on Africa. That sun. He could feel it on his neck, still, like a hot paw. And the lions. And the smell of blood. Remarkable how the nursery caught the telepathic emanations of the children's minds and created life to fill their every desire. The children thought lions, and there were lions. The children thought zebras, and there were zebras. Sun – sun. Giraffes – giraffes. Death and death.
      That last. He chewed tastelessly on the meat that the table bad cut for him. Death thoughts. They were awfully young, Wendy and Peter, for death thoughts. Or, no, you were never too young, really. Long before you knew what death was you were wishing it on someone else. When you were two years old you were shooting people with cap pistols.
      But this – the long, hot African veldt-the awful death in the jaws of a lion. And repeated again and again.
      "Where are you going?"
      He didn't answer Lydia. Preoccupied, be let the lights glow softly on ahead of him, extinguish behind him as he padded to the nursery door. He listened against it. Far away, a lion roared.
      He unlocked the door and opened it. Just before he stepped inside, he heard a faraway scream. And then another roar from the lions, which subsided quickly.
      He stepped into Africa. How many times in the last year had he opened this door and found Wonderland, Alice, the Mock Turtle, or Aladdin and his Magical Lamp, or Jack Pumpkinhead of Oz, or Dr. Doolittle, or the cow jumping over a very real-appearing moon-all the delightful contraptions of a make-believe world. How often had he seen Pegasus flying in the sky ceiling, or seen fountains of red fireworks, or heard angel voices singing. But now, is yellow hot Africa, this bake oven with murder in the heat. Perhaps Lydia was right. Perhaps they needed a little vacation from the fantasy which was growing a bit too real for ten-year-old children. It was all right to exercise one's mind with gymnastic fantasies, but when the lively child mind settled on one pattern… ? It seemed that, at a distance, for the past month, he had heard lions roaring, and smelled their strong odor seeping as far away as his study door. But, being busy, he had paid it no attention.
      George Hadley stood on the African grassland alone. The lions looked up from their feeding, watching him. The only flaw to the illusion was the open door through which he could see his wife, far down the dark hall, like a framed picture, eating her dinner abstractedly.
      "Go away," he said to the lions.
      They did not go.
      He knew the principle of the room exactly. You sent out your thoughts. Whatever you thought would appear. "Let's have Aladdin and his lamp," he snapped. The veldtland remained; the lions remained.
      "Come on, room! I demand Aladin!" he said.
      Nothing happened. The lions mumbled in their baked pelts.
      "Aladin!"
      He went back to dinner. "The fool room's out of order," he said. "It won't respond."
      "Or--"
      "Or what?"
      "Or it can't respond," said Lydia, "because the children have thought about Africa and lions and killing so many days that the room's in a rut."
      "Could be."
      "Or Peter's set it to remain that way."
      "Set it?"
      "He may have got into the machinery and fixed something."
      "Peter doesn't know machinery."
      "He's a wise one for ten. That I.Q. of his -"
      "Nevertheless -"
      "Hello, Mom. Hello, Dad."
      The Hadleys turned. Wendy and Peter were coming in the front door, cheeks like peppermint candy, eyes like bright blue agate marbles, a smell of ozone on their jumpers from their trip in the helicopter.
      "You're just in time for supper," said both parents.
      "We're full of strawberry ice cream and hot dogs," said the children, holding hands. "But we'll sit and watch."
      "Yes, come tell us about the nursery," said George Hadley.
      The brother and sister blinked at him and then at each other. "Nursery?"
      "All about Africa and everything," said the father with false joviality.
      "I don't understand," said Peter.
      "Your mother and I were just traveling through Africa with rod and reel; Tom Swift and his Electric Lion," said George Hadley.
      "There's no Africa in the nursery," said Peter simply.
      "Oh, come now, Peter. We know better."
      "I don't remember any Africa," said Peter to Wendy. "Do you?"
      "No."
      "Run see and come tell."
      She obeyed
      "Wendy, come back here!" said George Hadley, but she was gone. The house lights followed her like a flock of fireflies. Too late, he realized he had forgotten to lock the nursery door after his last inspection.
      "Wendy'll look and come tell us," said Peter.
      "She doesn't have to tell me. I've seen it."
      "I'm sure you're mistaken, Father."
      "I'm not, Peter. Come along now."
      But Wendy was back. "It's not Africa," she said breathlessly.
      "We'll see about this," said George Hadley, and they all walked down the hall together and opened the nursery door.
      There was a green, lovely forest, a lovely river, a purple mountain, high voices singing, and Rima, lovely and mysterious, lurking in the trees with colorful flights of butterflies, like animated bouquets, lingering in her long hair. The African veldtland was gone. The lions were gone. Only Rima was here now, singing a song so beautiful that it brought tears to your eyes.
      George Hadley looked in at the changed scene. "Go to bed," he said to the children.
      They opened their mouths.
      "You heard me," he said.
      They went off to the air closet, where a wind sucked them like brown leaves up the flue to their slumber rooms.
      George Hadley walked through the singing glade and picked up something that lay in the comer near where the lions had been. He walked slowly back to his wife.
      "What is that?" she asked.
      "An old wallet of mine," he said.
      He showed it to her. The smell of hot grass was on it and the smell of a lion. There were drops of saliva on it, it bad been chewed, and there were blood smears on both sides.
      He closed the nursery door and locked it, tight.
 
      In the middle of the night he was still awake and he knew his wife was awake. "Do you think Wendy changed it?" she said at last, in the dark room.
      "Of course."
      "Made it from a veldt into a forest and put Rima there instead of lions?"
      "Yes."
      "Why?"
      "I don't know. But it's staying locked until I find out."
      "How did your wallet get there?"
      "I don't know anything," he said, "except that I'm beginning to be sorry we bought that room for the children. If children are neurotic at all, a room like that -"
      "It's supposed to help them work off their neuroses in a healthful way."
      "I'm starting to wonder." He stared at the ceiling.
      "We've given the children everything they ever wanted. Is this our reward-secrecy, disobedience?"
      "Who was it said, 'Children are carpets, they should be stepped on occasionally'? We've never lifted a hand. They're insufferable – let's admit it. They come and go when they like; they treat us as if we were offspring. They're spoiled and we're spoiled."
      "They've been acting funny ever since you forbade them to take the rocket to New York a few months ago."
      "They're not old enough to do that alone, I explained."
      "Nevertheless, I've noticed they've been decidedly cool toward us since."
      "I think I'll have David McClean come tomorrow morning to have a look at Africa."
      "But it's not Africa now, it's Green Mansions country and Rima."
      "I have a feeling it'll be Africa again before then."
      A moment later they heard the screams.
      Two screams. Two people screaming from downstairs. And then a roar of lions.
      "Wendy and Peter aren't in their rooms," said his wife.
      He lay in his bed with his beating heart. "No," he said. "They've broken into the nursery."
      "Those screams – they sound familiar."
      "Do they?"
      "Yes, awfully."
      And although their beds tried very bard, the two adults couldn't be rocked to sleep for another hour. A smell of cats was in the night air.
 
      "Father?" said Peter.
      "Yes."
      Peter looked at his shoes. He never looked at his father any more, nor at his mother. "You aren't going to lock up the nursery for good, are you?"
      "That all depends."
      "On what?" snapped Peter.
      "On you and your sister. If you intersperse this Africa with a little variety – oh, Sweden perhaps, or Denmark or China -"
      "I thought we were free to play as we wished."
      "You are, within reasonable bounds."
      "What's wrong with Africa, Father?"
      "Oh, so now you admit you have been conjuring up Africa, do you?"
      "I wouldn't want the nursery locked up," said Peter coldly. "Ever."
      "Matter of fact, we're thinking of turning the whole house off for about a month. Live sort of a carefree one-for-all existence."
      "That sounds dreadful! Would I have to tie my own shoes instead of letting the shoe tier do it? And brush my own teeth and comb my hair and give myself a bath?"
      "It would be fun for a change, don't you think?"
      "No, it would be horrid. I didn't like it when you took out the picture painter last month."
      "That's because I wanted you to learn to paint all by yourself, son."
      "I don't want to do anything but look and listen and smell; what else is there to do?"
      "All right, go play in Africa."
      "Will you shut off the house sometime soon?"
      "We're considering it."
      "I don't think you'd better consider it any more, Father."
      "I won't have any threats from my son!"
      "Very well." And Peter strolled off to the nursery.
 
      "Am I on time?" said David McClean.
      "Breakfast?" asked George Hadley.
      "Thanks, had some. What's the trouble?"
      "David, you're a psychologist."
      "I should hope so."
      "Well, then, have a look at our nursery. You saw it a year ago when you dropped by; did you notice anything peculiar about it then?"
      "Can't say I did; the usual violences, a tendency toward a slight paranoia here or there, usual in children because they feel persecuted by parents constantly, but, oh, really nothing."
      They walked down the ball. "I locked the nursery up," explained the father, "and the children broke back into it during the night. I let them stay so they could form the patterns for you to see."
      There was a terrible screaming from the nursery.
      "There it is," said George Hadley. "See what you make of it."
      They walked in on the children without rapping.
      The screams had faded. The lions were feeding.
      "Run outside a moment, children," said George Hadley. "No, don't change the mental combination. Leave the walls as they are. Get!"
      With the children gone, the two men stood studying the lions clustered at a distance, eating with great relish whatever it was they had caught.
      "I wish I knew what it was," said George Hadley. "Sometimes I can almost see. Do you think if I brought high-powered binoculars here and -"
      David McClean laughed dryly. "Hardly." He turned to study all four walls. "How long has this been going on?"
      "A little over a month."
      "It certainly doesn't feel good."
      "I want facts, not feelings."
      "My dear George, a psychologist never saw a fact in his life. He only hears about feelings; vague things. This doesn't feel good, I tell you. Trust my hunches and my instincts. I have a nose for something bad. This is very bad. My advice to you is to have the whole damn room torn down and your children brought to me every day during the next year for treatment."
      "Is it that bad?"
      "I'm afraid so. One of the original uses of these nurseries was so that we could study the patterns left on the walls by the child's mind, study at our leisure, and help the child. In this case, however, the room has become a channel toward-destructive thoughts, instead of a release away from them."
      "Didn't you sense this before?"
      "I sensed only that you bad spoiled your children more than most. And now you're letting them down in some way. What way?"
      "I wouldn't let them go to New York."
      "What else?"
      "I've taken a few machines from the house and threatened them, a month ago, with closing up the nursery unless they did their homework. I did close it for a few days to show I meant business."
      "Ah, ha!"
      "Does that mean anything?"
      "Everything. Where before they had a Santa Claus now they have a Scrooge. Children prefer Santas. You've let this room and this house replace you and your wife in your children's affections. This room is their mother and father, far more important in their lives than their real parents. And now you come along and want to shut it off. No wonder there's hatred here. You can feel it coming out of the sky. Feel that sun. George, you'll have to change your life. Like too many others, you've built it around creature comforts. Why, you'd starve tomorrow if something went wrong in your kitchen. You wouldn't know bow to tap an egg. Nevertheless, turn everything off. Start new. It'll take time. But we'll make good children out of bad in a year, wait and see."
      "But won't the shock be too much for the children, shutting the room up abruptly, for good?"
      "I don't want them going any deeper into this, that's all."
      The lions were finished with their red feast.
      The lions were standing on the edge of the clearing watching the two men.
      "Now I'm feeling persecuted," said McClean. "Let's get out of here. I never have cared for these damned rooms. Make me nervous."
      "The lions look real, don't they?" said George Hadley. I don't suppose there's any way -"
      "What?"
      "- that they could become real?"
      "Not that I know."
      "Some flaw in the machinery, a tampering or something?"
      "No."
      They went to the door.
      "I don't imagine the room will like being turned off," said the father.
      "Nothing ever likes to die – even a room."
      "I wonder if it hates me for wanting to switch it off?"
      "Paranoia is thick around here today," said David McClean. "You can follow it like a spoor. Hello." He bent and picked up a bloody scarf. "This yours?"
      "No." George Hadley's face was rigid. "It belongs to Lydia."
      They went to the fuse box together and threw the switch that killed the nursery.
 
      The two children were in hysterics. They screamed and pranced and threw things. They yelled and sobbed and swore and jumped at the furniture.
      "You can't do that to the nursery, you can't!''
      "Now, children."
      The children flung themselves onto a couch, weeping.
      "George," said Lydia Hadley, "turn on the nursery, just for a few moments. You can't be so abrupt."
      "No."
      "You can't be so cruel…"
      "Lydia, it's off, and it stays off. And the whole damn house dies as of here and now. The more I see of the mess we've put ourselves in, the more it sickens me. We've been contemplating our mechanical, electronic navels for too long. My God, how we need a breath of honest air!"
      And he marched about the house turning off the voice clocks, the stoves, the heaters, the shoe shiners, the shoe lacers, the body scrubbers and swabbers and massagers, and every other machine be could put his hand to.
      The house was full of dead bodies, it seemed. It felt like a mechanical cemetery. So silent. None of the humming hidden energy of machines waiting to function at the tap of a button.
      "Don't let them do it!" wailed Peter at the ceiling, as if he was talking to the house, the nursery. "Don't let Father kill everything." He turned to his father. "Oh, I hate you!"
      "Insults won't get you anywhere."
      "I wish you were dead!"
      "We were, for a long while. Now we're going to really start living. Instead of being handled and massaged, we're going to live."
      Wendy was still crying and Peter joined her again. "Just a moment, just one moment, just another moment of nursery," they wailed.
      "Oh, George," said the wife, "it can't hurt."
      "All right – all right, if they'll just shut up. One minute, mind you, and then off forever."
      "Daddy, Daddy, Daddy!" sang the children, smiling with wet faces.
      "And then we're going on a vacation. David McClean is coming back in half an hour to help us move out and get to the airport. I'm going to dress. You turn the nursery on for a minute, Lydia, just a minute, mind you."
      And the three of them went babbling off while he let himself be vacuumed upstairs through the air flue and set about dressing himself. A minute later Lydia appeared.
      "I'll be glad when we get away," she sighed.
      "Did you leave them in the nursery?"
      "I wanted to dress too. Oh, that horrid Africa. What can they see in it?"
      "Well, in five minutes we'll be on our way to Iowa. Lord, how did we ever get in this house? What prompted us to buy a nightmare?"
      "Pride, money, foolishness."
      "I think we'd better get downstairs before those kids get engrossed with those damned beasts again."
      Just then they heard the children calling, "Daddy, Mommy, come quick – quick!"
      They went downstairs in the air flue and ran down the hall. The children were nowhere in sight. "Wendy? Peter!"
      They ran into the nursery. The veldtland was empty save for the lions waiting, looking at them. "Peter, Wendy?"
      The door slammed.
      "Wendy, Peter!"
      George Hadley and his wife whirled and ran back to the door.
      "Open the door!" cried George Hadley, trying the knob. "Why, they've locked it from the outside! Peter!" He beat at the door. "Open up!"
      He heard Peter's voice outside, against the door.
      "Don't let them switch off the nursery and the house," he was saying.
      Mr. and Mrs. George Hadley beat at the door. "Now, don't be ridiculous, children. It's time to go. Mr. McClean'll be here in a minute and…"
      And then they heard the sounds.
      The lions on three sides of them, in the yellow veldt grass, padding through the dry straw, rumbling and roaring in their throats.
      The lions.
      Mr. Hadley looked at his wife and they turned and looked back at the beasts edging slowly forward crouching, tails stiff.
      Mr. and Mrs. Hadley screamed.
      And suddenly they realized why those other screams bad sounded familiar.
 
      "Well, here I am," said David McClean in the nursery doorway, "Oh, hello." He stared at the two children seated in the center of the open glade eating a little picnic lunch. Beyond them was the water hole and the yellow veldtland; above was the hot sun. He began to perspire. "Where are your father and mother?"
      The children looked up and smiled. "Oh, they'll be here directly."
      "Good, we must get going." At a distance Mr. McClean saw the lions fighting and clawing and then quieting down to feed in silence under the shady trees.
      He squinted at the lions with his hand tip to his eyes.
      Now the lions were done feeding. They moved to the water hole to drink.
      A shadow flickered over Mr. McClean's hot face. Many shadows flickered. The vultures were dropping down the blazing sky.
      "A cup of tea?" asked Wendy in the silence.
 

The Veldt 1950( Вельд)

 

Переводчик: Лев Жданов

 
      – Джорджи, пожалуйста, посмотри детскую комнату.
      – А что с ней?
      – Не знаю.
      – Так в чем же дело?
      – Ни в чем, просто мне хочется, чтобы ты ее посмотрел или пригласи психиатра, пусть он посмотрит.
      – Причем здесь психиатр?
      – Ты отлично знаешь причем. – стоя по среди кухни, она глядела на плиту, которая, деловито жужжа, сама готовила ужин на четверых. – Понимаешь, детская изменилась, она совсем не такая, как прежде.
      – Ладно, давай посмотрим.
      Они пошли по коридору своего звуконепроницаемого дома, типа: "Все для счастья", который стал им в тридцать тысяч долларов (с полной обстановкой), – дома, который их одевал, кормил, холил, укачивал, пел и играл им. Когда до детской оставалось пять шагов, что-то щелкнуло, и в ней зажегся свет. И в коридоре, пока они шли, один за другим плавно, автоматически загорались и гасли светильники.
      – Ну, – сказал Джордж Хедли.
      Они стояли на крытом камышовой циновкой полу детской комнаты. Сто сорок четыре квадратных метра, высота – десять метров; она стоила пятнадцать тысяч. "Дети должны получать все самое лучшее", – заявил тогда Джордж.
      Тишина. Пусто, как на лесной прогалине в знойный полдень. Гладкие двумерные стены. На глазах у Джорджа и Лидии Хедли они, мягко жужжа, стали таять, словно уходя в прозрачную даль, и появился африканский вельд – трехмерный, в красках, как настоящий, вплоть до мельчайшего камешка и травинки. Потолок над ними превратился в далекое небо с жарким желтым солнцем.
      Джордж Хедли ощутил, как на лбу у него проступает пот.
      – Лучше уйдем от солнца, – предложил он, – уж больно естественное. И вообще, я ничего такого не вижу, все как будто в порядке.
      – Подожди минуточку, сейчас увидишь, – сказала жена.
      В этот миг скрытые одорофоны, вступив в действие, направили волну запахов на двоих людей, стоящих среди опаленного солнцем вельда. Густой, сушащий ноздри запах жухлой травы, запах близкого водоема, едкий, резкий запах животных, запах пыли, которая клубилась в раскаленном воздухе, облачком красного перца. А вот и звуки: далекий топот антилопьих копыт по упругому дерну, шуршащая поступь крадущихся хищников.
      В небе проплыл силуэт, по обращенному вверх потному лицу Джорджа Хедли скользнула тень.
      – Мерзкие твари, – услышал он голос жены, стервятники…
      – Смотри-ка, львы, вон там, в дали, вон, вон! Пошли на водопой. Видишь, они там что-то ели.
      – Какое-нибудь животное. – Джордж Хедли защитил воспаленные глаза ладонью от слепящего солнца, – зебру… Или жирафенка…
      – Ты уверен? – ее голос прозвучал как-то странно.
      – Теперь-то уверенным быть нельзя, поздно, – шутливо ответил он. – Я вижу только обглоданные кости да стервятников, которые подбирают ошметки.
      – Ты не слышал крика? – спросила она.
      – Нет.
      – Так с минуту назад?
      – Ничего не слышал.
      Львы медленно приближались. И Джордж Хедли – в который раз – восхитился гением конструктора, создавшего эту комнату. Чудо совершенства – за абсурдно низкую цену. Всем бы домовладельцам такие! Конечно, иногда они отталкивают своей клинической продуманностью, даже пугают, вызывают неприятное чувство, но чаще всего служат источником забавы не только для вашего сына или дочери, но и для вас самих, когда вы захотите развлечься короткой прогулкой в другую страну, сменить обстановку. Как сейчас, например!
      Вот они, львы, в пятнадцати футах, такие правдоподобные – да-да, такие, до ужаса, до безумия правдоподобные, что ты чувствуешь, как твою кожу щекочет жесткий синтетический мех, а от запаха разгоряченных шкур у тебя во рту вкус пыльной обивки, их желтизна отсвечивает в твоих глазах желтизной французского гобелена… Желтый цвет львиной шкуры, жухлой травы, шумное львиное дыхание в тихий полуденный час, запах мяса из открытой, влажной от слюны пасти.
      Львы остановились, глядя жуткими желто-зелеными глазами на Джорджа и Лидию Хедли.
      – Берегись! – вскрикнула Лидия.
      Львы ринулись на них.
      Лидия стремглав бросилась к двери, Джордж непроизвольно побежал следом. И вот они в коридоре, дверь захлопнута, он смеется, она плачет, и каждый озадачен реакцией другого.
      – Джордж!
      – Лидия! Моя бедная, дорогая, милая Лидия!
      – Они чуть не схватили нас!
      – Стены, Лидия, светящиеся стены, только и всего. Не забывай. Конечно, я не спорю, они выглядят очень правдоподобно – Африка в вашей гостиной! – но это лишь повышенного воздействия цветной объемный фильм и психозапись, проектируемые на стеклянный экран, одорофоны и стереозвук. Вот возьми мой платок.
      – Мне страшно. – она подошла и всем телом прильнула к нему, тихо плача. – Ты видел? Ты почувствовал? Это чересчур правдоподобно.
      – Послушай, Лидия…
      – Скажи Венди и Питеру, чтобы они больше не читали про Африку.
      – Конечно… Конечно. – он погладил ее волосы. – Обещаешь?
      – Разумеется.
      – И запри детскую комнату на несколько дней, пока я не справлюсь с нервами.
      – Ты ведь знаешь, как трудно с Питером. Месяц назад я наказал его, запер детскую комнату на несколько часов – что было! Да и Венди тоже… Детская для них – все.
      – Ее нужно запереть, и никаких поблажек.
      – Ладно. – он неохотно запер тяжелую дверь. – Ты переутомилась, тебе нужно отдохнуть.
      – Не знаю… Не знаю. – Она высморкалась и села в кресло, которое тотчас тихо закачалось. Возможно, у меня слишком мало дела. Возможно, осталось слишком много времени для размышлений. Почему бы нам на несколько дней не запереть весь дом, не уехать куда-нибудь.
      – Ты хочешь сказать, что готова жарить мне яичницу?
      – Да. – Она кивнула.
      – И штопать мои носки?
      – Да. – Порывистый кивок, глаза полны слез.
      – И заниматься уборкой?
      – Да, да… Конечно!
      – А я-то думал, мы для того и купили этот дом, чтобы ничего не делать самим?
      – Вот именно. Я здесь вроде ни к чему. Дом – и жена, и мама, и горничная. Разве я могу состязаться с африканским вельдом, разве могу искупать и отмыть детей так быстро и чисто, как это делает автоматическая ванна? Не могу. И не во мне одной дело, а и в тебе тоже. Последнее время ты стал ужасно нервным.
      – Наверно, слишком много курю.
      – у тебя такой вид, словно и ты не знаешь куда себя деть в этом доме. Куришь немного больше обычного каждое утро, выпиваешь немного больше обычного по вечерам, и принимаешь на ночь снотворного больше обычного. Ты тоже начинаешь чувствовать себя ненужным.
      – Я?.. – он молчал, пытаясь заглянуть в собственную душу и понять, что там происходит.
      – О, Джорджи! – Она поглядела мимо него на дверь детской комнаты. – Эти львы… Они ведь не могут выйти оттуда?
      Он тоже посмотрел на дверь – она вздрогнула, словно от удара изнутри.
      – Разумеется, нет, – ответил он.
 
      Они ужинали одни. Венди и Питер отправились на специальный стереокарнавал на другом конце города и сообщили домой по видеофону, что вернуться поздно, не надо их ждать. Озабоченный Джордж Хедли смотрел, как стол-автомат исторгает из своих механических недр горячие блюда.
      – Мы забыли кетчуп, – сказал он.
      – Простите, – произнес тонкий голосок изнутри стола и появился кетчуп.
      "Детская… – подумал Джордж Хедли. – Что ж, детям и впрямь невредно некоторое время пожить без нее. Во всем нужна мера. А они, это совершенно ясно, слишком уж увлекаются Африкой". Это солнц е… Он до сих пор чувствовал на шее его лучи – словно прикосновение горячей лапы. А эти львы. И запах крови. удивительно, как точно детская улавливает телепатическую эманацию психики детей и воплощает любое их пожелание. Стоит им подумать о львах – пожалуйста, вот они. Представят себе зебр – вот зебры. И солнце. И жирафы. И смерть.
      Вот именно. Он механически жевал пищу, которую ему приготовил стол. Мысли о смерти. Венди и Питер слишком молоды для таких мыслей. А впрочем, разве дело в возрасте. Задолго то того, как ты понял, что такое смерть, ты уже желаешь смерти кому-нибудь. В два года ты стреляешь в людей из пугача…
      Но это… Жаркий безбрежный африканский вельд… ужасная смерть в когтях льва. Снова и снова смерть.
      – Ты куда?
      Он не ответил ей. Поглощенный своими мыслями, он шел, провожаемый волной света, к детской. Он приложил ухо к двери. Оттуда донесся львиный рык.
      Он отпер дверь и распахнул ее. В тот же миг его слуха коснулся далекий крик. Снова рычанье львов… Тишина.
      Он вошел в Африку. Сколько раз за последний год он, открыв дверь, встречал Алису в Стране Чудес или Фальшивую Черепаху, или Алладина с его волшебной лампой, или Джека-Тыквенную-Голову из Страны Оз, или доктора Дулитла, или корову, которая прыгала через луну, очень похожую на настоящую, – всех этих чудесных обитателей воображаемого мира. Сколько раз видел он летящего в небе пегаса, или розовые фонтаны фейерверка, или слышал ангельское пение. А теперь перед ним – желтая, раскаленная Африка, огромная печь, которая пышет убийством. Может быть Лидия права. Может, надо и впрямь на время расстаться с фантазией, которая стала чересчур реальной для десятилетних детей. Разумеется, очень полезно упражнять воображение человека. Но если пылкая детская фантазия увлекается каким-то одним мотивом?.. Кажется, весь последний месяц он слышал львиный рык. Чувствовал даже у себя в кабинете резкий запах хищников, да по занятости не обращал внимания…
      Джордж Хедли стоял один в степях. Африки Львы, оторвавшись от своей трапезы, смотрели на пего. Полная иллюзия настоящих зверей – если бы не открытая дверь, через которую он видел в дальнем конце темного коридора, будто портрет в рамке, рассеянно ужинавшую жену.
      – Уходите, – сказал он львам.
      Они не послушались.
      Он отлично знал устройство комнаты. Достаточно послать мысленный приказ, и он будет исполнен.
      – Пусть появится Аладдин с его лампой, – рявкнул он. По-прежнему вельд, и все те же львы…
      – Ну, комната, действуй! Мне нужен Аладдин.
      Никакого впечатления. Львы что-то грызли, тряся косматыми гривами.
      – Аладдин!
      Он вернулся в столовую.
      – Проклятая комната, – сказал он, – поломалась, не слушается.
      – Или…
      – Или что?
      – Или НЕ МОЖЕТ послушаться, – ответила Лидия. – Потому что дети уже столько дней думают про Африку, львов и убийства, что комната застряла на одной комбинации.
      – Возможно.
      – Или же Питер заставил ее застрять.
      – ЗАСТАВИЛ?
      – Открыл механизм и что-нибудь подстроил.
      – Питер не разбирается в механизме.
      – Для десятилетнего парня он совсем не глуп. Коэффициент его интеллекта…
      – И все-таки…
      – Хелло, мам! Хелло, пап!
      Супруги Хедли обернулись. Венди и Питер вошли в прихожую: щеки – мятный леденец, глаза – ярко-голубые шарики, от джемперов так и веет озоном, в котором они купались, летя на вертолете.
      – Вы как раз успели к ужину, – сказали родители вместе.
      – Мы наелись земляничного мороженого и сосисок, – ответили дети, отмахиваясь руками. – Но мы посидим с вами за столом.
      – Вот-вот, подойдите-ка сюда, расскажите про детскую, – позвал их Джордж Хедли.
      Брат и сестра удивленно посмотрели на него, потом друг на друга.
      – Детскую?
      – Про Африку и все прочее, – продолжал отец с наигранным добродушием.
      – Не понимаю, – сказал Питер.
      – Ваша мать и я только что совершили путешествие по Африке: Том Свифт и его Электрический Лев, – усмехнулся Джордж Хедли.
      – Никакой Африки в детской нет, – невинным голосом возразил Питер.
      – Брось, Питер, мы-то знаем.
      – Я не помню никакой Африки. – Питер повернулся к Венди. – А ты?
      – Нет.
      – А ну, сбегай, проверь и скажи нам.
      Она повиновалась брату.
      – Венди, вернись! – позвал Джордж Хедли, но она уже ушла. Свет провожал ее, словно рой светлячков. Он слишком поздно сообразил, что забыл запереть детскую.
      – Венди посмотрит и расскажет нам, – сказал Питер.
      – Что мне рассказывать, когда я сам видел.
      – Я уверен, отец, ты ошибся.
      – Я не ошибся, пойдем-ка.
      Но Венди уже вернулась.
      – Никакой Африки нет, – доложила она, запыхавшись.
      – Сейчас проверим, – ответил Джордж Хедли.
      Они вместе пошли по коридору и отворили дверь в детскую.
      Чудесный зеленый лес, чудесная река, пурпурная гора, ласкающее слух пение, а в листве – очаровательная таинственная Рима, на длинных распущенных волосах которой, словно ожившие цветы, трепетали многоцветные бабочки. Ни африканского вельда, ни львов. Только Рима, поющая так восхитительно, что невольно на глазах выступают слезы.
      Джордж Хедли внимательно осмотрел новую картину.
      – Ступайте спать, – велел он детям.
      Они открыли рты.
      – Вы слышали?
      Они отправились в пневматический отсек и взлетели, словно сухие листья, вверх по шахте в свои спальни.
      Джордж Хедли пересек звенящую птичьими голосами полянку и что-то подобрал в углу, поблизости от того места, где стояли львы. Потом медленно возвратился к жене.
      – Что это у тебя в руке?
      – Мой старый бумажник, – ответил он и протянул его ей.
      От бумажника пахло жухлой травой и львами. На нем были капли слюны, и следы зубов, и с обеих сторон пятна крови.
      Он затворил дверь детской и надежно ее запер.
      В полночь Джордж все еще не спал, и он знал, что жена тоже не спит.
      – Так ты думаешь, Венди ее переключила? – спросила она наконец в темноте.
      – Конечно.
      – Превратила вельд в лес и на место львов вызвала Риму?
      – Да.
      – Но зачем?
      – Не знаю. Но пока я не выясню, комната будет заперта.
      – Как туда попал твой бумажник?
      – Не знаю, – ответил он, – ничего не знаю, только одно: я уже жалею, что мы купили детям эту комнату. И без того они нервные, а тут еще такая комната…
      – Ее назначение в том и состоит, чтобы помочь им избавиться от своих неврозов.
      – Ой, так ли это… – он посмотрел на потолок.
      – Мы давали детям все, что они просили. А в награду что получаем – непослушание, секреты от родителей…
      – Кто это сказал: "Дети – ковер, иногда на них надо наступать"… Мы ни разу не поднимали на них руку. Скажем честно – они стали несносны. Уходят и приходят, когда им вздумается, с нами обращаются так, словно мы – их отпрыски. Мы их портим, они нас.
      – Они переменились с тех самых пор – помнишь, месяца два-три назад, – когда ты запретил им лететь на ракете в Нью-Йорк.
      – Я им объяснил, что они еще малы для такого путешествия.
      – Объяснил, а я вижу, как они с того дня стали хуже к нам относиться.
      – Я вот что сделаю: завтра приглашу Девида Макклина и попрошу взглянуть на эту Африку.
      – Но ведь Африки нет, теперь там сказочная страна и Рима.
      – Сдается мне, к тому времени снова будет Африка.
      Мгновением позже он услышал крики.
      Один… другой… Двое кричали внизу. Затем – рычание львов.
      – Венди и Питер не спят, – сказала ему жена.
      Он слушал с колотящимся сердцем.
      – Да, – отозвался он. – Они проникли в детскую комнату.
      – Эти крики… они мне что-то напоминают.
      – В самом деле?
      – Да, мне страшно.
      И как ни трудились кровати, они еще целый час не могли укачать супругов Хедли. В ночном воздухе пахло кошками.
 
      – Отец, – сказал Питер.
      – Да?
      Питер разглядывал носки своих ботинок. Он давно избегал смотреть на отца, да и на мать тоже.
      – Ты что же, навсегда запер детскую?
      – Это зависит…
      – От чего? – резко спросил Питер.
      – От тебя и твоей сестры. Если вы не будете чересчур увлекаться этой Африкой, станете ее чередовать… скажем, со Швецией, или Данией, или Китаем.
      – Я думал, мы можем играть во что хотим.
      – Безусловно, в пределах разумного.
      – А чем плоха Африка, отец?
      – Так ты все-таки признаешь, что вызывал Африку!
      – Я не хочу, чтобы запирали детскую, – холодно произнес Питер. – Никогда.
      – Так позволь сообщить тебе, что мы вообще собираемся на месяц оставить этот дом. Попробуем жить по золотому принципу: "Каждый делает все сам".
      – Ужасно! Значит, я должен сам шнуровать ботинки, без автоматического шнуровальщика? Сам чистить зубы, причесываться, мыться?
      – Тебе не кажется, что это будет даже приятно для разнообразия?
      – Это будет отвратительно. Мне было совсем не приятно, когда ты убрал автоматического художника.
      – Мне хотелось, чтобы ты научился рисовать, сынок.
      – Зачем? Достаточно смотреть, слушать и обонять! Других стоящих занятий нет.
      – Хорошо, ступай, играй в Африке.
      – Так вы решили скоро выключить наш дом?
      – Мы об этом подумывали.
      – Советую тебе подумать еще раз, отец.
      – – Но-но, сынок, без угроз!
      – Отлично. – И Питер отправился в детскую.
 
      – Я не опоздал? – спросил Девид Макклин.
      – Завтрак? – предложил Джордж Хедли.
      – Спасибо, я уже. Ну, так в чем дело?
      – Девид, ты разбираешься в психике?
      – Как будто.
      – Так вот, проверь, пожалуйста, нашу детскую. Год назад ты в нее заходил – тогда заметил что-нибудь особенное?
      – Вроде нет. Обычные проявления агрессии, тут и там налет паранойи, присущей детям, которые считают, что родители их постоянно преследуют. Но ничего, абсолютно ничего серьезного.
      Они вышли в коридор.
      – Я запер детскую, – объяснил отец семейства, – а ночью дети все равно проникли в нее. Я не стал вмешиваться, чтобы ты мог посмотреть на их затеи.
      Из детской доносились ужасные крики.
      – Вот-вот, – сказал Джордж Хедли. – Интересно, что ты скажешь?
      Они вошли без стука.
      Крики смолкли, львы что-то пожирали.
      – Ну-ка. дети, ступайте в сад, – распорядился Джордж Хедли – Нет-нет, не меняйте ничего, оставьте стены, как есть. Марш!
      Оставшись вдвоем, мужчины внимательно посмотрели на львов, которые сгрудились поодаль, жадно уничтожая свою добычу.
      – Хотел бы я знать, что это, – сказал Джордж Хедли. – Иногда мне кажется, что я вижу… Как думаешь, если принести сильный бинокль…
      Девид Макклин сухо усмехнулся.
      – Вряд ли…
      Он повернулся, разглядывая одну за другой все четыре стены.
      – Давно это продолжается?
      – Чуть больше месяца.
      – Да, ощущение неприятное.
      – Мне нужны факты, а не чувства.
      – Дружище Джордж, найди мне психиатра, который наблюдал бы хоть один факт. Он слышит то, что ему сообщают об ощущениях, то есть нечто весьма неопределенное. Итак, я повторяю: это производит гнетущее впечатление. Положись на мой инстинкт и мое предчувствие. Я всегда чувствую, когда назревает беда. Тут кроется что-то очень скверное. Советую вам совсем выключить эту проклятую комнату и минимум год ежедневно приводить ко мне ваших детей на процедуры.
      – Неужели до этого дошло?
      – Боюсь, да. Первоначально эти детские были задуманы, в частности, для того, чтобы мы, врачи, без обследования могли по картинам на стенах изучать психологию ребенка и исправлять ее. Но в данном случае детская, вместо того чтобы избавлять от разрушительных наклонностей, поощряет их!
      – Ты это и раньше чувствовал?
      – Я чувствовал только, что вы больше других балуете своих детей. А теперь закрутили гайку. Что произошло?
      – Я не пустил их в Нью-Йорк.
      – Еще?
      – Убрал из дома несколько автоматов, а месяц назад пригрозил запереть детскую, если они не будут делать уроков. И действительно запер на несколько дней, чтобы знали, что я не шучу.
      – Ага!
      – Тебе это что-нибудь говорит?
      – Все. На место рождественского деда пришел бука. Дети предпочитают рождественского деда. Ребенок не может жить без привязанностей. Вы с женой позволили этой комнате, этому дому занять ваше место в их сердцах. Детская комната стала для них матерью и отцом, оказалась в их жизни куда важнее подлинных родителей. Теперь вы хотите ее запереть. Не удивительно, что здесь появилась ненависть. Вот – даже небо излучает ее. И солнце. Джордж, вам надо переменить образ жизни. Как и для многих других – слишком многих, – для вас главным стал комфорт. Да если завтра на кухне что-нибудь поломается, вы же с голоду помрете. Не сумеете сами яйца разбить! И все-таки советую выключить все. Начните новую жизнь. На это понадобится время. Ничего, за год мы из дурных детей сделаем хороших, вот увидишь.
      – А не будет ли это слишком резким шоком для ребят – вдруг запереть навсегда детскую?
      – Я не хочу, чтобы зашло еще дальше, понимаешь?
      Львы кончили свой кровавый пир.
      Львы стояли на опушке, глядя на обоих мужчин.
      – Теперь я чувствую себя преследуемым, – произнес Макклин. – Уйдем. Никогда не любил эти проклятые комнаты. Они мне действуют на нервы.
      – А львы – совсем как настоящие, верно? – сказал Джордж Хедли. – Ты не допускаешь возможности…
      – Что?!
      – …что они могут стать настоящими?
      – По-моему, нет.
      – Какой-нибудь порок в конструкции, переключение в схеме или еще что-нибудь?
      – Нет.
      Они пошли к двери.
      – Мне кажется, комнате не захочется, чтобы ее выключали, – сказал Джордж Хедли.
      – Никому не хочется умирать, даже комнате.
      – Интересно: она ненавидит меня за мое решение?
      – Здесь все пропитано паранойей, – ответил Девид Макклин. – До осязаемости. Эй! – Он нагнулся и поднял окровавленный шарф. – Твой?
      – Нет. – Лицо Джорджа окаменело. – Это Лидии.
      Они вместе пошли к распределительному щитку и повернули выключатель, убивающий детскую комнату.
      Дети были в истерике. Они кричали, прыгали, швыряли вещи. Они вопили, рыдали, бранились, метались по комнатам.
      – Вы не смеете так поступать с детской комнатой, не смеете!
      – Угомонитесь, дети.
      Они в слезах бросились на диван.
      – Джордж, – сказала Лидия Хедли, – включи детскую на несколько минут. Нельзя так вдруг.
      – Нет.
      – Это слишком жестоко.
      – Лидия, комната выключена и останется выключенной. И вообще, пора кончать с этим проклятым домом. Чем больше я смотрю на все это безобразие, тем мне противнее. И так мы чересчур долго созерцали свой механический электронный пуп. Видит бог, нам необходимо сменить обстановку!
      И он стал ходить из комнаты в комнату, выключая говорящие часы, плиты, отопление, чистильщиков обуви, механические губки, мочалки, полотенца, массажистов и все прочие автоматы, которые попадались под руку.
      Казалось, дом полон мертвецов. Будто они очутились на кладбище механизмов. Тишина. Смолкло жужжание скрытой энергии машин, готовых вступить в действие при первом же нажиме на кнопки.
      – Не позволяй им это делать! – завопил Питер, подняв лицо к потолку, словно обращаясь к дому, к детской комнате – Не позволяй отцу убивать все. – Он повернулся к отцу. – До чего же я тебя ненавижу!
      – Оскорблениями ты ничего не достигнешь.
      – Хоть бы ты умер!
      – Мы долго были мертвыми. Теперь начнем жить по-настоящему. Мы привыкли быть предметом забот всевозможных автоматов – отныне мы будем жить.
      Венди по-прежнему плакала. Питер опять присоединился к ней.
      – Ну, еще немножечко, на минуточку, только на минуточку! – кричали они.
      – Джордж, – сказала ему жена, – это им не повредит.
      – Ладно, ладно, пусть только замолчат. На одну минуту, учтите, потом выключу совсем.
      – Папочка, папочка, папочка! – запели дети, улыбаясь сквозь слезы.
      – А потом – каникулы. Через полчаса вернется Девид Макклин, он поможет нам собраться и проводит на аэродром. Я пошел одеваться. Включи детскую на одну минуту, Лидия, слышишь – не больше одной минуты.
      Дети вместе с матерью, весело болтая, поспешили в детскую, а Джордж, взлетев наверх по воздушной шахте, стал одеваться. Через минуту появилась Лидия.
      – Я буду рада, когда мы покинем этот дом, – вздохнула она.
      – Ты оставила их в детской?
      – Мне тоже надо одеться. О, эта ужасная Африка. И что они в ней видят?
      – Ничего, через пять минут мы будем на пути в Айову. Господи, какая сила загнала нас в этот домр.. Что нас побудило купить этот кошмар!
      – Гордыня, деньги, глупость.
      – Пожалуй, лучше спуститься, пока ребята опять не увлеклись своим чертовым зверинцем.
      В этот самый миг они услышали голоса обоих детей.
      – Папа, мама, скорей, сюда, скорей!
      Они спустились по шахте вниз и ринулись бегом по коридору. Детей нигде не было видно.
      – Венди! Питер!
      Они ворвались в детскую. В пустынном вельде – никого, ни души, если не считать львов, глядящих на и их.
      – Питер! Венди!
      Дверь захлопнулась.
      Джордж и Лидия Хедли метнулись к выходу.
      – Откройте дверь! – закричал Джордж Хедли, дергая ручку. – Зачем вы ее заперли? Питер! – Он заколотил в дверь кулаками. – Открой!
      За дверью послышался голос Питера:
      – Не позволяй им выключать детскую комнату и весь дом.
      Мистер и миссис Джордж Хедли стучали в дверь.
      – Что за глупые шутки, дети! Нам пора ехать. Сейчас придет мистер Макклин и…
      И тут они услышали…
      Львы с трех сторон в желтой траве вельда, шуршание сухих стеблей под их лапами, рокот в их глотках.
      Львы.
      Мистер Хедли посмотрел на жену, потом они вместе повернулись лицом к хищникам, которые медленно, припадая к земле, подбирались к ним.
      Мистер и миссис Хедли закричали.
      И вдруг они поняли, почему крики, которые они слышали раньше, казались им такими знакомыми.
 
      – Вот и я, – сказал Девид Макклин, стоя на пороге детской комнаты. – О, привет!
      Он удивленно воззрился на двоих детей, которые сидели на поляне, уписывая ленч. Позади них был водоем и желтый вельд; над головами – жаркое солнце. У него выступил пот на лбу.
      – А где отец и мать?
      Дети обернулись к нему с улыбкой.
      – Они сейчас придут.
      – Хорошо, уже пора ехать.
      Мистер Макклин приметил вдали львов – они из-за чего-то дрались между собой, потом успокоились и легли с добычей в тени деревьев.
      Заслонив глаза от солнца ладонью, он присмотрелся внимательнее.
      Львы кончили есть и один за другим пошли на водопой.
      Какая-то тень скользнула по разгоряченному лицу мистера Макклина. Много теней. С ослепительного неба спускались стервятники.
      – Чашечку чаю? – прозвучал в тишине голос Венди.
 

Kaleidoscope 1949

 
      The first concussion cut the rocket up the side with a giant can opener. The men were thrown into space like a dozen wriggling silverfish. They were scattered into a dark sea; and the ship, in a million pieces, went on, a meteor swarm seeking a lost sun.
      "Barkley, Barkley, where are you?"
      The sound of voices calling like lost children on a cold night
      "Woode, Woode!"
      "Captain!"
      "Hollis, Hollis, this is Stone."
      "Stone, this is Hollis. Where are you?"
      "I don't know. How can I? Which way is up? I'm falling. Good God, I'm falling."
      They fell. They fell as pebbles fall down wells. They were scattered as jackstones are scattered from a gigantic throw. And now instead of men there were only voices-all kinds of voices, disembodied and impassioned, in varying degrees of terror and resignation.
      "We're going away from each other."
      This was true. Hollis, swinging head over heels, knew this was true. He knew it with a vague acceptance. They were parting to go their separate ways, and nothing could bring them back. They were wearing their sealed-tight space suits with the glass tubes over their pale faces, but they hadn't had time to lock on their force units. With them they could be small lifeboats in space, saving themselves, saving others, collecting together, finding each other until they were an island of men with some plan. But without the force units snapped to their shoulders they were meteors, senseless, each going to a separate and irrevocable fate.
      A period of perhaps ten minutes elapsed while the first terror died and a metallic calm took its place. Space began to weave its strange voices in and out, on a great dark loom, crossing, recrossing, making a final pattern.
      "Stone to Hollis. How long can we talk by phone?"
      "It depends on how fast you're going your way and I'm going mine."
      "An hour, I make it."
      "That should do it," said Hollis, abstracted and quiet.
      "What happened?" said Hollis a minute later.
      "The rocket blew up, that's all. Rockets do blow up."
      "Which way are you going?"
      "It looks like I'll hit the moon."
      "It's Earth for me. Back to old Mother Earth at ten thousand miles per hour. I'll burn like a match." Hollis thought of it with a queer abstraction of mind. He seemed to be removed from his body, watching it fall down and down through space, as objective as he had been in regard to the first falling snowflakes of a winter season long gone.
      The others were silent, thinking of the destiny that had brought them to this, falling, falling, and nothing they could do to change it. Even the captain was quiet, for there was no command or plan he knew that could put things back together again.
      "Oh, it's a long way down. Oh, if s a long way down, a long, long, long way down," said a voice. "I don't want to die, I don't want to die, if s a long way down."
      "Who's that?"
      "I don't know."
      "Stimson, I think. Stimson, is that you?"
      "It's a long, long way and I don't like it. Oh, God, I don't like it."
      "Stimson, this is Hollis. Stimson, you hear me?"
      A pause while they fell separate from one another.
      "Stimson?"
      "Yes." He replied at last.
      "Stimson, take it easy; we're all in the same fix."
      "I don't want to be here. I want to be somewhere else."
      "There's a chance we'll be found."
      "I must be, I must be," said Stimson. "I don't believe this; I don't believe any of this is happening."
      "It' s a bad dream," said someone.
      "Shut up!" said Hollis.
      "Come and make me," said the voice. It was Applegate. He laughed easily, with a similar objectivity. "Come and shut me up."
      Hollis for the first time felt the impossibility of his position. A great anger filled him, for he wanted more than anything at this moment to be able to do something to Applegate. He had wanted for many years to do something and now it was too late. Applegate was only a telephonic voice.
      Falling, falling, falling…
      Now, as if they had discovered the horror, two of the men began to scream. In a nightmare Hollis saw one of them float by, very near, screaming and screaming.
      "Stop it!" The man was almost at his fingertips, screaming insanely. He would never stop. He would go on screaming for a million miles, as long as he was in radio range, disturbing all of them, making it impossible for them to talk to one another.
      Hollis reached out. It was best this way. He made the extra effort and touched the man. He grasped the man's ankle and pulled himself up along the body until he reached the head. The man screamed and clawed frantically, like a drowning swimmer. The screaming filled the universe.
      One way or the other, thought Hollis. The moon or Earth or meteors will kill him, so why not now?
      He smashed the man's glass mask with his iron fist. The screaming stopped. He pushed off from the body and let it spin away on its own course, falling.
      Falling, falling down space Hollis and the rest of them went in the long, endless dropping and whirling of silence.
      "Hollis, you still there?"
      Hollis did not speak, but felt the rush of heat in his face.
      "This is Applegate again."
      "All right, Applegate."
      "Let's talk. We haven't anything else to do."
      The captain cut in. "That's enough of that. We've got to figure a way out of this."
      "Captain, why don't you shut up?" said Applegate.
      "What!"
      "You heard me, Captain. Don't pull your rank on me, you're ten thousand miles away by now, and let's s not kid ourselves. As Stimson puts it, it's a long way down."
      "See here, Applegate!"
      "Can it. This is a mutiny of one. I haven't a damn thing to lose. Your ship was a bad ship and you were a bad captain and I hope you break when you hit the Moon."
      "I'm ordering you to stop!"
      "Go on, order me again." Applegate smiled across ten thousand miles. The captain was silent. Applegate continued, "Where were we, Hollis? Oh yes, I remember. I hate you too. But you know that. You've known it for a long time."
      Hollis clenched his fists, helplessly.
      "I want to tell you something," said Applegate. "Make you happy. I was the one who blackballed you with the Rocket Company five years ago."
      A meteor flashed by. Hollis looked down and his left hand was gone. Blood spurted. Suddenly there was no air in his suit He had enough air in his lungs to move his right hand over and twist a knob at his left elbow, tightening the joint and sealing the leak. It had happened so quickly that he was not surprised. Nothing surprised him any more. The air in the suit came back to normal in an instant now that the leak was sealed. And the blood that had flowed so swiftly was pressured as he fastened the knob yet tighter, until it made a tourniquet.
      All of this took place in a terrible silence on his part. And the other men chatted. That one man, Lespere, went on and on with his talk about his wife on Mars, his wife on Venus, his wife on Jupiter, his money, his wondrous times, his drunkenness, his gambling, his happiness. On and on, while they all fell. Lespere reminisced on the past, happy, while he fell to his death.
      It was so very odd. Space, thousands of miles of space, and these voices vibrating in the center of it. No one visible at all, and only the radio waves quivering and trying to quicken other men into emotion.
      "Are you angry, Hollis?"
      "No." And he was not. The abstraction has returned and he was a thing of dull concrete, forever falling nowhere.
      "You wanted to get to the top all your life, Hollis. You always wondered what happened. I put the black mark on you just before I was tossed out myself."
      "That isn't important," said Hollis. And it was not. It was gone. When life is over it is like a flicker of bright film, an instant on the screen, all of its prejudices and passions condensed and illumined for an instant on space, and before you could cry out, "There was a happy day, there a bad one, there an evil face, there a good one," the film burned to a cinder, the screen went dark.
      From this outer edge of his life, looking back, there was only one remorse, and that was only that he wished to go on living. Did all dying people feel this way, as if they had never lived? Did life seem that short, indeed, over and done before you took a breath? Did it seem this abrupt and impossible to everyone, or only to himself, here, now, with a few hours left to him for thought and deliberation?
      One of the other men, Lespere, was talking. "Well, I had me a good time: I had a wife on Mars, Venus, and Jupiter. Each of them had money and treated me swell. I got drunk and once I gambled away twenty thousand dollars."
      But you're here now, thought Hollis. I didn't have any of those things. When I was living I was jealous of you, Lespere; when I had another day ahead of me I envied you your women and your good times. Women frightened me and I went into space, always wanting them and jealous of you for having them, and money, and as much happiness as you could have in your own wild way. But now, falling here, with everything over, I'm not jealous of you any more, because if s over for you as it is for me, and right now if s like it never was. Hollis craned his face forward and shouted into the telephone. "If s all over, Lespere!"
      Silence.
      "If s just as if it never was, Lespere!"
      "Who's that?" Lespere's faltering voice.
      "This is Hollis."
      He was being mean. He felt the meanness, the senseless meanness of dying. Applegate had hurt him; now he wanted to hurt another. Applegate and space had both wounded him.
      "You're out here, Lespere. If s all over. It's just as if it had never happened, isn't it?"
      "No."
      "When anything's over, it's just like it never happened. Where's your life any better than mine, now? Now is what counts. Is it any better? Is it?"
      "Yes, it's better!"
      "How!"
      "Because I got my thoughts, I remember!" cried Lespere, far away, indignant, holding his memories to his chest with both hands.
      And he was right. With a feeling of cold water rushing through his head and body, Hollis knew he was right. There were differences between memories and dreams. He had only dreams of things he had wanted to do, while Lespere had memories of things done and accomplished. And this knowledge began to pull Hollis apart, with a slow, quivering precision.
      "What good does it do you?" he cried to Lespere. "Now? When a thing's over it's not good any more. You're no better off than I."
      "I'm resting easy," said Lespere. "I've had my turn. I'm not getting mean at the end, like you."
      "Mean?" Hollis turned the word on his tongue. He had never been mean, as long as he could remember, in his life. He had never dared to be mean. He must have saved it all of these years for such a time as this. "Mean." He rolled the word into the back of his mind. He felt tears start into his eyes and roll down his face. Someone must have heard his gasping voice.
      'Take it easy, Hollis."
      It was, of course, ridiculous. Only a minute before he had been giving advice to others, to Stimson; he had felt a braveness which he had thought to be the genuine thing, and now he knew that it had been nothing but shock and the objectivity possible in shock. Now he was trying to pack a lifetime of suppressed emotion into an interval of minutes.
      "I know how you feel, Hollis," said Lespere, now twenty thousand miles away, his voice fading. "I don't take it personally."
      But aren't we equal? he wondered. Lespere and I? Here, now? If a thing's over, if s done, and what good is it? You die anyway. But he knew he was rationalizing, for it was like trying to tell the difference between a live man and a corpse. There was a spark in one, and not in the other – an aura, a mysterious element.
      So it was with Lespere and himself; Lespere had lived a good full life, and it made him a different man now, and he, Hollis, had been as good as dead for many years. They came to death by separate paths and, in all likelihood, if there were lands of death, their kinds would be as different as night from day. The quality of death, like that of life, must be of an infinite variety, and if one has already died once, then what was there to look for in dying for good and all, as he was now?
      It was a second later that he discovered his right foot was cut sheer away. It almost made him laugh. The air was gone from his suit again. He bent quickly, and there was blood, and the meteor had taken flesh and suit away to the ankle. Oh, death in space was most humorous. It cut you away, piece by piece, like a black and invisible butcher. He tightened the valve at the knee, his head whirling into pain, fighting to remain aware, and with the valve tightened, the blood retained, the air kept, he straightened op and went on falling, falling, for that was all there was left to do.
      "Hollis?"
      Hollis nodded sleepily, tired of waiting for death.
      "This is Applegate again," said the voice.
      "Yes."
      'I've had time to think. I listened to you. This isn't good. It makes us bad. This is a bad way to die. It brings all the bile out. You listening, Hollis?"
      "Yes."
      "I lied. A minute ago. I lied. I didn't blackball you. I don't know why I said that. Guess I wanted to hurt you. You seemed the one to hurt. We've always fought Guess I'm getting old fast and repenting fast I guess listening to you be mean made me ashamed. Whatever the reason, I want you to know I was an idiot too. There's not an ounce of truth in what I said. To hell with you."
      Hollis felt his heart begin to work again. It seemed as if it hadn't worked for five minutes, but now all of his limbs began to take color and warmth. The shock was over, and the successive shocks of anger and terror and loneliness were passing. He felt like a man emerging from a cold shower in the morning, ready for breakfast and a new day.
      "Thanks, Applegate."
      "Don't mention it. Up your nose, you bastard."
      "Hey," said Stone.
      "What?" Hollis called across space; for Stone, of all of them, was a good friend.
      "I've got myself into a meteor swarm, some little asteroids."
      "Meteors?"
      "I think it's the Myrmidone cluster that goes out past Mars and in toward Earth once every five years. I'm right in the middle. If s like a big kaleidoscope. You get all kinds of colors and shapes and sizes. God, if s beautiful, all that metal."
      Silence.
      "I'm going with them," said Stone. "They're taking me off with them. I'll be damned." He laughed.
      Hollis looked to see, but saw nothing. There were only the great diamonds and sapphires and emerald mists and velvet inks of space, with God's voice mingling among the crystal fires. There was a kind of wonder and imagination in the thought of Stone going off in the meteor swarm, out past Mars for years and coming in toward Earth every five years, passing in and out of the planet's ken for the next million centuries. Stone and the Myrmidone cluster eternal and unending, shifting and shaping like the kaleidoscope colors when you were a child and held the long tube to the sun and gave it a twirl.
      "So long, Hollis." Stone's voice, very faint now. "So long."
      "Good luck," shouted Hollis across thirty thousand miles.
      "Don't be funny," said Stone, and was gone.
      The stars closed in.
      Now all the voices were fading, each on his own trajectory, some to Mars, others into farthest space. And Hollis himself… He looked down. He, of all the others, was going back to Earth alone.
      "So long."
      "Take it easy."
      "So long, Hollis." That was Applegate.
      The many good-bys. The short farewells. And now the great loose brain was disintegrating. The components of the brain which had worked so beautifully and efficiently in the skull case of the rocket ship firing through space were dying one by one; the meaning of their life together was falling apart. And as a body dies when the brain ceases functioning, so the spirit of the ship and their long time together and what they meant to one another was dying. Applegate was now no more than a finger blown from the parent body, no longer to be despised and worked against. The brain was exploded, and the senseless, useless fragments of it were far scattered. The voices faded and now all of space was silent. Hollis was alone, falling.
      They were all alone. Their voices had died like echoes of the words of God spoken and vibrating in the starred deep. There went the captain to the Moon; there Stone with the meteor swarm; there Stimson; there Applegate toward Pluto; there Smith and Turner and Underwood and all the rest, the shards of the kaleidoscope that had formed a thinking pattern for so long, hurled apart.
      And I? thought Hollis. What can I do? Is there anything I can do now to make up for a terrible and empty life? If only I could do one good thing to make up for the meanness I collected all these years and didn't even know was in me! But there's no one here but myself, and how can you do good all alone? You can't. Tomorrow night I'll hit Earth s atmosphere.
      I'll burn, he thought, and be scattered in ashes all over the continental lands. I'll be put to use. Just a little bit, but ashes are ashes and they'll add to the land.
      He fell swiftly, like a bullet, like a pebble, like an iron weight, objective, objective all of the time now, not sad or happy or anything, but only wishing he could do a good thing now that everything was gone, a good thing for just himself to know about.
      When I hit the atmosphere, I'll burn like a meteor.
      "I wonder," he said, "if anyone'll see me?"
      The small boy on the country road looked up and screamed. "Look, Mom, look! A falling star!"
      The blazing white star fell down the sky of dusk in Illinois. "Make a wish," said his mother. "Make a wish."
 

Kaleidoscope 1949( Калейдоскоп)

 

Переводчик: Лев Жданов

 
      Взрыв огромным консервным ножом вспорол корпус ракеты. Людей выбросило в космос, подобно дюжине трепещущих серебристых рыб. Их разметало в черном океане, а корабль, распавшись на миллион осколков, полетел дальше, словно рой метеоров в поисках затерянного Солнца.
      – Беркли, Беркли, ты где?
      Слышатся голоса, точно дети заблудились в холодной ночи.
      – Вуд, Вуд!
      – Капитан!
      – Холлис, Холлис, я Стоун.
      – Стоун, я Холлис. Где ты?
      – Не знаю. Разве тут поймешь? Где верх? Я падаю. Понимаешь, падаю.
      Они падали, падали, как камни падают в колодец. Их разметало, будто двенадцать палочек, подброшенных вверх исполинской силой. И вот от людей остались только одни голоса – несхожие голоса, бестелесные и исступленные, выражающие разную степень ужаса и отчаяния.
      – Нас относит друг от друга.
      Так и было. Холлис, медленно вращаясь, понял это. Понял и в какой-то мере смирился. Они разлучились, чтобы идти каждый своим путем, и ничто не могло их соединить. Каждого защищал герметический скафандр и стеклянный шлем, облекающий бледное лицо, но они не успели надеть силовые установки. С маленькими двигателями они были бы точно спасательные лодки в космосе, могли бы спасать себя, спасать других, собираться вместе, находя одного, другого, третьего, и вот уже получился островок из людей, и придуман какой-то план… А без силовой установки на заплечье они – неодушевленные метеоры, и каждого ждет своя отдельная неотвратимая судьба.
      Около десяти минут прошло, пока первый испуг не сменился металлическим спокойствием. И вот космос начал переплетать необычные голоса на огромном черном ткацком стане; они перекрещивались, сновали, создавая прощальный узор.
      – Холлис, я Стоун. Сколько времени можем мы еще разговаривать между собой?
      – Это зависит от скорости, с какой ты летишь прочь от меня, а я-от тебя.
      – Что-то около часа.
      – Да, что-нибудь вроде того, – ответил Холлис задумчиво и спокойно.
      – А что же все-таки произошло? – спросил он через минуту.
      – Ракета взорвалась, только и всего. С ракетами это бывает.
      – В какую сторону ты летишь?
      – Похоже, я на Луну упаду.
      – А я на Землю лечу. Домой на старушку Землю со скоростью шестнадцать тысяч километров в час. Сгорю, как спичка.
      Холлис думал об этом с какой-то странной отрешенностью. Точно он видел себя со стороны и наблюдал, как он падает, падает в космосе, наблюдал так же бесстрастно, как падение первых снежинок зимой, давным- давно.
 
      Остальные молчали, размышляя о судьбе, которая поднесла им такое: падаешь, падаешь, и ничего нельзя изменить. Даже капитан молчал, так как не мог отдать никакого приказа, не мог придумать никакого плана, чтобы все стало по-прежнему.
      – Ох, как долго лететь вниз. Ох, как долго лететь, как долго, долго, долго лететь вниз, – сказал чей-то голос. -Не хочу умирать, не хочу умирать, долго лететь вниз…
      – Кто это?
      – Не знаю.
      – Должно быть, Стимсон. Стимсон, это ты?
      – Как долго, долго, сил нет. Господи, сил нет.
      – Стимсон, я Холлис. Стимсон, ты слышишь меня?
      Пауза, и каждый падает, и все порознь.
      – Стимсон.
      – Да. – Наконец-то ответил.
      – Стимсон, возьми себя в руки, нам всем одинаково тяжело.
      – Не хочу быть здесь. Где угодно, только не здесь.
      – Нас еще могут найти.
      – Должны найти, меня должны найти, – сказал Стимсон. – Это неправда, то, что сейчас происходит, неправда.
      – Плохой сон, – произнес кто-то.
      – Замолчи!-крикнул Холлис.
      – Попробуй, заставь, – ответил голос. Это был Эплгейт. Он рассмеялся бесстрастно, беззаботно. – Ну, где ты?
      И Холлис впервые ощутил всю невыносимость своего положения. Он захлебнулся яростью, потому что в этот миг ему больше всего на свете хотелось поквитаться с Эплгейтом. Он много лет мечтал поквитаться, а теперь поздно, Эплгейт – всего лишь голос в наушниках.
      Они падали, падали, падали…
 
      Двое начали кричать, точно только сейчас осознали весь ужас, весь кошмар происходящего. Холлис увидел одного из них: он проплыл мимо него, совсем близко, не переставая кричать, кричать…
      – Прекрати!
      Совсем рядом, рукой можно дотянуться, и все кричит. Он не замолчит. Будет кричать миллион километров, пока радио работает, будет всем душу растравлять, не даст разговаривать между собой.
      Холлис вытянул руку. Так будет лучше. Он напрягся и достал до него. Ухватил за лодыжку и стал подтягиваться вдоль тела, пока не достиг головы. Космонавт кричал и лихорадочно греб руками, точно утопающий. Крик заполнил всю Вселенную.
      "Так или иначе, – подумал Холлис. – Либо Луна, либо Земля, либо метеоры убьют его, зачем тянуть?"
      Он раздробил его стеклянный шлем своим железным кулаком. Крик захлебнулся. Холлис оттолкнулся от тела, предоставив ему кувыркаться дальше, падать дальше по своей траектории.
      Падая, падая, падая в космос, Холлис и все остальные отдались долгому, нескончаемому вращению и падению сквозь безмолвие.
      – Холлис, ты еще жив?
      Холлис промолчал, но почувствовал, как его лицо обдало жаром.
      – Это Эплгейт опять.
      – Ну что тебе, Эплгейт?
      – Потолкуем, что ли. Все равно больше нечем заняться.
      Вмешался капитан:
      – Довольно. Надо придумать какой-нибудь выход.
      – Эй, капитан, молчал бы ты, а? – сказал Эплгейт.
      – Что?
      – То, что слышал. Плевал я на твой чин, до тебя сейчас шестнадцать тысяч километров, и давай не будем делать из себя посмешище. Как это Стимсон сказал: нам еще долго лететь вниз.
      – Эплгейт!
      – А, заткнись. Объявляю единоличный бунт. Мне нечего терять, ни черта. Корабль ваш был дрянненький, и вы были никудышным капитаном, и я надеюсь, что вы сломаете себе шею, когда шмякнетесь о Луну.
      – Приказываю вам замолчать!
      – Давай, давай, приказывай. – Эплгейт улыбнулся за шестнадцать тысяч километров. Капитан примолк. Эплгейт продолжал: – Так на чем мы остановились, Холлис? А, вспомнил. Я ведь тебя тоже терпеть не могу. Да ты и сам об этом знаешь. Давно знаешь.
      Холлис бессильно сжал кулаки.
      – Послушай-ка, что я скажу,- не унимался Эплгейт.- Порадую тебя. Это ведь я подстроил так, что тебя не взяли в "Рокет компани" пять лет назад.
      Мимо мелькнул метеор. Холлис глянул вниз: левой кисти как не бывало. Брызнула кровь. Мгновенно из скафандра вышел весь воздух. Но в легких еще остался запас, и Холлис успел правой рукой повернуть рычажок у левого локтя; манжет сжался и закрыл отверстие. Все произошло так быстро, что он не успел удивиться. Как только утечка прекратилась, воздух в скафандре вернулся к норме. И кровь, которая хлынула так бурно, остановилась, когда он еще сильней повернул рычажок – получился жгут.
      Все это происходило среди давящей тишины. Остальные болтали. Один из них, Леспер, знай себе, болтал про свою жену на Марсе, свою жену на Венере, свою жену на Юпитере, про свои деньги, похождения, пьянки, игру и счастливое времечко. Без конца тараторил, пока они продолжали падать. Летя навстречу смерти, он предавался воспоминаниям и был счастлив.
      До чего все это странно. Космос, тысячи космических километров – и среди космоса вибрируют голоса. Никого не видно, только радиоволны пульсируют, будоражат людей.
      – Ты злишься, Холлис?
      – Нет.
      Он и впрямь не злился. Вернулась отрешенность, и он стал бесчувственной глыбой бетона, вечно падающей в никуда.
      – Ты всю жизнь карабкался вверх, Холлис. И не мог понять, что вдруг случилось. А это я успел подставить тебе ножку как раз перед тем, как меня самого выперли.
      – Это не играет никакой роли, – ответил Холлис"
      Совершенно верно. Все это прошло. Когда жизнь прошла, она словно всплеск кинокадра, один миг на экране; на мгновение все страсти и предрассудки сгустились и легли проекцией на космос, но прежде чем ты успел воскликнуть: "Вон тот день счастливый, а тот несчастный, это злое лицо, а то доброе", – лента обратилась в пепел, а экран погас.
      Очутившись на крайнем рубеже своей жизни и оглядываясь назад, он сожалел лишь об одном: ему всего-навсего хотелось жить еще. Может быть, у всех умирающих/такое чувство, будто они и не жили? Не успели вздохнуть как следует, как уже все пролетело, конец? Всем ли жизнь кажется такой невыносимо быстротечной – или только ему, здесь, сейчас, когда остался всего час-другой на раздумья и размышления?
      Чей-то голос – Леспера – говорил:
      – А что, я пожил всласть. Одна жена на Марсе, вторая на Венере, третья на Юпитере. Все с деньгами, все меня холили. Пил, сколько влезет, раз проиграл двадцать тысяч долларов.
      "Но теперь-то ты здесь, – подумал Холлис. – У меня ничего такого не было. При жизни я завидовал тебе, Леспер, пока мои дни не были сочтены, завидовал твоему успеху у женщин, твоим радостям. Женщин я боялся и уходил в космос, а сам мечтал о них и завидовал тебе с твоими женщинами, деньгами и буйными радостями. А теперь, когда все позади и я падаю вниз, я ни в чем тебе не завидую, ведь все прошло, что для тебя, что для меня, сейчас будто никогда и не было ничего". Наклонив голову, Холлис крикнул в микрофон:
      – Все это прошло, Леспер!
      Молчание.
      – Будто и не было ничего, Леспер!
      – Кто это? – послышался неуверенный голос Леспера.
      – Холлис.
      Он подлец. В душу ему вошла подлость, бессмысленная подлость умирающего. Эплгейт уязвил его, теперь он старается сам кого-нибудь уязвить. Эплгейт и космос – и тот и другой нанесли ему раны.
      – Теперь ты здесь, Леспер. Все прошло. И точно ничего не было, верно?
      – Нет.
      – Когда все прошло, то будто и не было. Чем сейчас твоя жизнь лучше моей? Сейчас – вот что важно. Тебе лучше, чем мне? Ну?
      – Да, лучше!
      – Это чем же?
      – У меня есть мои воспоминания, я помню! – вскричал Леспер где-то далеко-далеко, возмущенно прижимая обеими руками к груди свои драгоценные воспоминания.
      И ведь он прав. У Холлиса было такое чувство, словно его окатили холодной водой. Леспер прав. Воспоминания и вожделения не одно и то же. У него лишь мечты о том, что он хотел бы сделать, у Леспера воспоминания о том, что исполнилось и свершилось. Сознание этого превратилось в медленную, изощренную пытку, терзало Холлиса безжалостно, неумолимо.
      – А что тебе от этого? – крикнул он Лесперу. – Теперь- то? Какая радость от того, что было и быльем поросло? Ты в таком же положении, как и я.
      – У меня на душе спокойно, – ответил Леспер. – Я свое взял. И не ударился под конец в подлость, как ты.
      – Подлость? – Холлис повертел это слово на языке.
      Сколько он себя помнил, никогда не был подлым, не смел быть подлым. Не иначе, копил все эти годы для такого случая. "Подлость". Он оттеснил это слово в глубь сознания. Почувствовал, как слезы выступили на глазах и покатились вниз по щекам. Кто-то услышал, как у него перехватило голос.
      – Не раскисай, Холлис.
      В самом деле, смешно. Только что давал советы другим, Стимсону, ощущал в себе мужество, принимая его за чистую монету, а это был всего-навсего шок и – отрешенность, возможная при шоке. Теперь он пытался втиснуть в считанные минуты чувства, которые подавлял целую жизнь.
      – Я понимаю, Холлис, что у тебя на душе, – прозвучал затухающий голос Леспера, до которого теперь было уже тридцать тысяч километров. – Я не обижаюсь.
      "Но разве мы не равны, Леспер и я? – недоумевал он. – Здесь, сейчас? Что прошло, то кончилось, какая теперь от этого радость? Так и так конец наступил". Однако он знал, что упрощает: это все равно что пытаться определить разницу между живым человеком и трупом. У первого есть искра, которой нет у второго, эманация, нечто неуловимое.
      Так и они с Леспером: Леспер прожил полнокровную жизнь, он же, Холлис, много лет все равно что не жил. Они пришли к смерти разными тропами, и если смерть бывает разного рода, то их смерти, по всей вероятности, будут различаться между собой, как день и ночь. У смерти, как и у жизни, множество разных граней, и коли ты уже когда-то умер, зачем тебе смерть конечная, раз навсегда, какая предстоит ему теперь?
      Секундой позже он обнаружил, что его правая ступня начисто срезана. Прямо хоть смейся. Снова из скафандра вышел весь воздух. Он быстро нагнулся: ну, конечно, кровь, метеор отсек ногу до лодыжки. Ничего не скажешь, у этой космической смерти свое представление о юморе. Рассекает тебя по частям, точно невидимый черный мясник. Боль вихрем кружила голову, и он, силясь не потерять сознание, затянул рычажок на колене, остановил кровотечение, восстановил давление воздуха, выпрямился и продолжал падать, падать – больше ничего не оставалось.
      – Холлис?
      Он сонно кивнул, утомленный ожиданием смерти.
      – Это опять Эплгейт, – сказал голос.
      – Ну.
      – Я подумал. Слышал, что ты говорил. Не годится так. Во что мы себя превращаем! Недостойная смерть получается. Изливаем друг на друга всю желчь. Ты слушаешь, Холлис?
      – Да.
      – Я соврал. Только что. Соврал. Никакой ножки я тебе не подставлял. Сам не знаю, зачем так сказал. Видно, захотелось уязвить тебя. Именно тебя. Мы с тобой всегда соперничали. Видишь – как жизнь к концу, так и спешишь покаяться. Видно, это твое зло вызвало у меня стыд. Так или не так, хочу, чтобы ты знал, что я тоже вел себя по- дурацки. В том, что я тебе говорил, ни на грош правды, И катись к черту.
      Холлис снова ощутил биение своего сердца. Пять минут оно словно и не работало, но теперь конечности стали оживать, согреваться. Шок прошел, прошли также приступы ярости, ужаса, одиночества. Как будто он только что из-под холодного душа, впереди завтрак и новый день.
      – Спасибо, Эплгейт.
      – Не стоит. Выше голову, старый мошенник.
      – Эй, – вступил Стоун.
      – Что тебе? – отозвался Холлис через просторы космоса; Стоун был его лучшим другом на корабле.
      – Попал в метеорный рой, такие миленькие астероиды.
      – Метеоры?
      – Это, наверно, Мирмидоны, они раз в пять лет пролетают мимо Марса к Земле. Меня в самую гущу занесло. Кругом точно огромный калейдоскоп… Тут тебе все краски, размеры, фигуры. Ух ты, красота какая, этот металл!
      Тишина.
      – Лечу с ними, – снова заговорил Стоун. – Они захватили меня. Вот чертовщина!
      Он рассмеялся.
      Холлис напряг зрение, но ничего не увидел. Только крупные алмазы и сапфиры, изумрудные туманности и бархатная тушь космоса, и глас всевышнего отдается между хрустальными бликами. Это сказочно, удивительно : вместе с потоком метеоров Стоун будет много лет мчаться где-то за Марсом и каждый пятый год возвращаться к Земле, миллион веков то показываться в поле зрения планеты, то вновь исчезать. Стоун и Мирмидоны, вечные и нетленные, изменчивые и непостоянные, как цвета в калейдоскопе – длинной трубке, которую ты в детстве наставлял на солнце и крутил.
      – Прощай, Холлис. – Это чуть слышный голос Стоуна. – Прощай.
      – Счастливо! – крикнул Холлис через пятьдесят тысяч километров.
      – Не смеши, – сказал Стоун и пропал.
      Звезды подступили ближе.
      Теперь все голоса затухали, удаляясь каждый по своей траектории, кто в сторону Марса, кто в космические дали. А сам Холлис… Он посмотрел вниз. Единственный из всех, он возвращался на Землю.
      – Прощай.
      – Не унывай.
      – Прощай, Холлис. – Это Эплгейт.
      Многочисленные: "До свидания". Отрывистые:
      "Прощай". Большой мозг распадался. Частицы мозга, который так чудесно работал в черепной коробке несущегося сквозь космос ракетного корабля, одна за другой умирали; исчерпывался смысл их совместного существования. И как тело гибнет, когда перестает действовать мозг, так и дух корабля, и проведенные вместе недели и месяцы, и все, что они означали друг для друга, – всему настал конец. Эплгейт был теперь всего-навсего отторженным от тела пальцем; нельзя подсиживать, нельзя презирать. Мозг взорвался, и мертвые никчемные осколки разбросало, не соберешь. Голоса смолкли, во всем космосе тишина. Холлис падал в одиночестве.
      Они все очутились в одиночестве. Их голоса умерли, точно эхо слов всевышнего, изреченных и отзвучавших в звездной бездне. Вон капитан улетел к Луне, вон метеорный рой унес Стоуна, вон Стимсон, вон Эплгейт на пути к Плутону, вон Смит, Тэрнер, Ундервуд и все остальные; стеклышки калейдоскопа, которые так долго составляли одушевленный узор, разметало во все стороны.
      "А я? – думал Холлис. – Что я могу сделать? Есть ли еще возможность чем-то восполнить ужасающую пустоту моей жизни? Хоть одним добрым делом загладить подлость, которую я накапливал столько лет, не подозревая, что она живет во мне! Но ведь здесь, кроме меня, никого нет, а разве можно в одиночестве сделать доброе дело? Нельзя. Завтра вечером я войду в атмосферу Земли".
      "Я сгорю, – думал он, – и рассыплюсь прахом по всем материкам. Я принесу пользу. Чуть-чуть, но прах есть прах, земли прибавится".
      Он падал быстро, как пуля, как камень, как железная гиря, от всего отрешившийся, окончательно отрешившийся. Ни грусти, ни радости в душе, ничего, только желание сделать доброе дело теперь, когда всему конец, доброе дело, о котором он один будет знать.
      "Когда я войду в атмосферу, – подумал Холлис, – то сгорю, как метеор".
      – Хотел бы я знать, – сказал он, – кто-нибудь увидит меня?
 
      Мальчуган на проселочной дороге поднял голову и воскликнул:
      – Смотри, мама, смотри! Звездочка падает!
      Яркая белая звездочка летела в сумеречном небе Иллинойса.
      – Загадай желание, – сказала его мать. – Скорее загадай желание.
 

Kaleidoscope 1949( Калейдоскоп)

 

Переводчик: Нора Галь

 
      Ракету тряхнуло, и она разверзлась, точно бок ей вспорол гигантский консервный нож. Люди, выброшенные наружу, бились в пустоте десятком серебристых рыбешек. Их разметало в море тьмы, а корабль, разбитый вдребезги, продолжал свой путь – миллион осколков, стая метеоритов, устремившаяся на поиски безвозвратно потерянного Солнца.
      – Баркли, где ты, Баркли?
      Голоса перекликались, как дети, что заблудились в холодную зимнюю ночь.
      – Вуд! Вуд!
      – Капитан!
      – Холлис, Холлис, это я, Стоун!
      – Стоун, это я, Холлис! Где ты?
      – Не знаю. Откуда мне знать? Где верх, где низ? Я падаю. Боже милостивый, я падаю!
      Они падали. Падали, словно камешки в колодец. Словно их разметало одним мощным броском. Они были уже не люди, только голоса – очень разные голоса, бестелесные, трепетные, полные ужаса или покорности.
      – Мы разлетаемся в разные стороны.
      Да, правда. Холлис, летя кувырком в пустоте, понял – это правда. Понял и как-то отупело смирился. Они расстаются, у каждого своя дорога, и ничто уже не соединит их вновь. Все они в герметических скафандрах, бледные лица закрыты прозрачными шлемами, но никто не успел нацепить энергоприбора. С энергоприбором за плечами каждый стал бы в пространстве маленькой спасательной шлюпкой, тогда можно бы спастись самому и прийти на помощь другим, собраться всем вместе, отыскать друг друга; они стали бы человеческим островком и что-нибудь придумали бы. А так они просто метеориты, и каждый бессмысленно несется навстречу своей неотвратимой судьбе.
      Прошло, должно быть, минут десять, пока утих первый приступ ужаса и всех сковало оцепенелое спокойствие. Пустота – огромный мрачный ткацкий станок – принялась ткать странные нити, голоса сходились, расходились, перекрещивались, определялся четкий узор.
      – Холлис, я – Стоун. Сколько времени мы сможем переговариваться по радио?
      – Смотря с какой скоростью ты летишь в свою сторону, а я – в свою.
      – Думаю, еще с час.
      – Да, пожалуй, – бесстрастно, отрешенно отозвался Холлис.
      – А что произошло? – спросил он минуту спустя.
      – Наша ракета взорвалась, только и всего. С ракетами это бывает.
      – Ты в какую сторону летишь?
      – Похоже, врежусь в Луну.
      – А я в Землю. Возвращаюсь к матушке-Земле со скоростью десять тысяч миль в час. Сгорю, как спичка. – Холлис подумал об этом с поразительной отрешенностью. Будто отделился от собственного тела и смотрел, как оно падает, падает в пустоте, смотрел равнодушно, со стороны, как когда-то, в незапамятные времена, зимой, – на первые падающие снежинки.
      Остальные молчали и думали о том, что с ними случилось, и падали, падали, и ничего не могли изменить. Даже капитан притих, ибо не знал такой команды, такого плана действий, что могли бы исправить случившееся.
      – Ох, как далеко падать! Как далеко падать, далеко, далеко, – раздался чей-то голос. – Я не хочу умирать, не хочу умирать, как далеко падать…
      – Кто это?
      – Не знаю.
      – Наверно, Стнмсон. Стимсон, ты?
      – Далеко, далеко, не хочу я так. Ох, господи, не хочу так!
      – Стимсон, это я, Холлис. Стимсон, ты меня слышишь?
      Молчание, они падают поодиночке, кто куда.
      – Стимсон!
      – Да? – наконец-то отозвался.
      – Не расстраивайся, Стимсон. Все мы одинаково влипли.
      – Не нравится мне тут. Я хочу отсюда выбраться.
      – Может, нас еще найдут.
      – Пускай меня найдут, пускай найдут, – сказал Стимсон. – Неправда, не верю, не могло такое случиться.
      – Ну да, это просто дурной сон, – вставил кто-то.
      – Заткнись! – сказал Холлис.
      – Поди сюда и заткни мне глотку, – предложил тот же голос. Это был Эплгейт. Он засмеялся – даже весело, как ни в чем не бывало: – Поди-ка заткни мне глотку!
      И Холлис впервые ощутил, как невообразимо он бессилен. Слепая ярость переполняла его, больше всего на свете хотелось добраться до Эплгейта. Многие годы мечтал до него, добраться, и вот слишком поздно. Теперь Эплгейт – лишь голос в шлемофоне.
      Падаешь, падаешь, падаешь…
      И вдруг, словно только теперь им открылся весь ужас случившегося, двое из уносящихся в пространство разразились отчаянным воплем. Как в кошмаре, Холлис увидел: один проплывает совсем рядом и вопит, вопит…
      – Перестань!
      Казалось, до кричащего можно дотянуться рукой, он исходил безумным, нечеловеческим криком. Никогда он не перестанет. Этот вопль будет доноситься за миллионы миль, сколько достигают радиоволны, и всем вымотает душу, и они не смогут переговариваться между собой.
      Холлис протянул руки. Так будет лучше. Еще одно усилие – и он коснулся кричащего. Ухватил за щиколотку, подтянулся, вот они уже лицом к лицу. Тот вопит, цепляется за него бессмысленно и дико, точно утопающий. Безумный вопль заполняет Вселенную.
      «Так ли, эдак ли, – думает Холлис. – Все равно его убьет Луна, либо Земля, либо метеориты, так почему бы не сейчас?»
      Он обрушил железный кулак на прозрачный шлем безумного. Вопль оборвался. Холлис отталкивается от трупа – и тот, кружась, улетает прочь и падает.
      И Холлис падает, падает в пустоту, и остальные тоже уносятся в долгом вихре нескончаемого, безмолвного падения.
      – Холлис, ты еще жив?
      Холлис не откликается, но лицо ему обдает жаром.
      – Это опять я, Эплгейт.
      – Слышу.
      – Давай поговорим. Все равно делать нечего. Его перебивает капитан:
      – Довольно болтать. Надо подумать, как быть дальше.
      – А может, вы заткнетесь, капитан? – спрашивает Эплгейт.
      – Что-о?
      – Вы отлично меня слышали, капитан. Не стращайте меня своим чином и званием, вы теперь от меня за десять тысяч миль, и нечего комедию ломать. Как выражается Стимсон, нам далеко падать.
      – Послушайте, Эплгейт!
      – Отвяжись ты. Я поднимаю бунт. Мне терять нечего, черт возьми. Корабль у тебя был никудышный, и капитан ты был никудышный, и желаю тебе врезаться в Луну, и сломать себе шею.
      – Приказываю вам замолчать!
      – Валяй приказывай. – За десять тысяч миль Эплгейт усмехнулся. Капитан молчал. – О чем, бишь, мы толковали, Холлис? – продолжал Эплгейт. – А, да, вспомнил. Тебя я тоже ненавижу. Да ты и сам это знаешь. Давным-давно знаешь.
      Холлис беспомощно сжал кулаки.
      – Сейчас я тебе кое-что расскажу. Можешь радоваться. Это я тебя провалил, когда ты пять лет назад добивался места в Ракетной кампании.
      Рядом сверкнул метеорит. Холлис опустил глаза – кисть левой руки срезало, как ножом. Хлещет кровь. Из скафандра мигом улетучился воздух. Но, задержав дыхание, он правой рукой затянул застежку у локтя левой, перехватил рукав и восстановил герметичность. Все мучилось мгновенно – он и удивиться не успел. Его уже ничто не могло удивить. Течь остановлена, скафандр тотчас опять наполнился воздухом. Холлис перетянул рукав еще туже, как жгутом, и кровь, только что хлеставшая, точно из шланга, остановилась.
      За эти страшные секунды с губ его не сорвалось ни звука. А остальные все время переговаривались. Один – Леспир – болтал без умолку: у него, мол, на Марсе жена, а на Венере другая, и еще на Юпитере жена, и денег куры не клюют, и здорово он на своем веку повеселился – пил, играл, жил в свое удовольствие. Они падали, а он все трещал и трещал языком. Падал навстречу смерти и предавался воспоминаниям о прошлых счастливых днях.
      Так странно все. Пустота, тысячи миль пустоты, а в самой сердцевине ее трепещут голоса. Никого не видно, ни души, только радиоволны дрожат, колеблются, пытаясь взволновать и людей.
      – Злишься, Холлис?
      – Нет.
      И правда, он не злился. Им опять овладело равнодушие, он был точно бесчувственный камень, нескончаемо падающий в ничто.
      – Ты всю жизнь старался выдвинуться, Холлис. И не понимал, почему тебе вечно не везет. А это я внес тебя в черный список, перед тем как меня самого вышвырнули за дверь.
      – Это все равно, – сказал Холлис.
      Ему и правда было все равно. Все это позади. Когда жизнь кончена, она словно яркий фильм, промелькнувший на экране, – все предрассудки, все страсти вспыхнули на миг перед глазами, и не успеешь крикнуть – вот был счастливый день, а вот несчастный, вот милое лицо, а вот ненавистное, – как пленка уже сгорела дотла и экран погас.
      Жизнь осталась позади, и, оглядываясь назад, он жалел только об одном – ему еще хотелось жить и жить. Неужто перед смертью со всеми так – умираешь, а кажется, будто и не жил? Неужто жизнь так коротка – вздохнуть не успел, а уже все кончено? Неужто всем она кажется такой немыслимо краткой – или только ему здесь, в пустоте, когда считанные часы остались на то, чтобы все продумать и осмыслить?
      А Леспир знай болтал свое:
      – Что ж, я пожил на славу: на Марсе жена, и на Венере жена, и на Юпитере. И у всех у них были деньги, и все уж так меня ублажали. Пил я сколько хотел, а один раз проиграл в карты двадцать тысяч долларов.
      «А сейчас ты влип, – думал Холлис. – Вот у меня ничего этого не было. Пока я был жив, я тебе завидовал. Леспир. Пока у меня было что-то впереди, я завидовал твоим любовным похождениям и твоему веселому житью. Женщины меня пугали, и я сбежал в космос, но все время думал о женщинах и завидовал, что у тебя их много, и денег много, и живешь ты бесшабашно н весело. А сейчас все кончено, н мы падаем, и я больше не завидую, ведь и для тебя сейчас все кончено, будто ничего н не было».
      Холлис вытянул шею и закричал в микрофон:
      – Все кончено, Леспир!
      Молчание.
      – Будто ничего и не было, Леспир!
      – Кто это? – дрогнувшим голосом спросил Леспир.
      – Это я, Холлис.
      Он поступал подло. Он чувствовал, что это подло, бессмысленно и подло – умирать. Эплгейт сделал ему больно, теперь он хотел сделать больно другому. Эплгейт и пустота – оба жестоко ранили его.
      – Ты влип, как все мы. Леспир. Все кончено. Как будто никакой жизни и не было, верно?
      – Неправда.
      – Когда все кончено, это все равно, как если б ничего и не было. Чем сейчас твоя жизнь лучше моей? Сейчас, сию минуту – вот что важно. А сейчас тебе разве лучше, чем мне? Лучше, а?
      – Да, лучше.
      – Чем это?
      – А вот тем! Мне есть что вспомнить! – сердито крикнул издалека Лсспир, обеими руками цепляясь за милые сердцу воспоминания.
      И он был прав. Холлиса точно ледяной водой окатило, и он понял: Леспир прав. Воспоминания и мечты – совсем не одно и то же. Он всегда только мечтал, только хотел всего, чего Леспнр добился и о чем теперь вспоминает… Да, так. Мысль эта терзала Холлиса неторопливо, безжалостно, резала по самому больному месту.
      – Ну а сейчас, сейчас что тебе от этого за радость? – крикнул он Лсспиру. – Если что прошло и кончено, какая от этого радость? Тебе сейчас не лучше, чем мне.
      – Я помираю спокойно, – отозвался Леспир. – Был и на моей улице праздник. Я не стал перед смертью подлецом, как ты.
      – Подлецом? – повторил Холлис, будто пробуя это слово на вкус.
      Сколько он себя помнил, никогда в жизни ему не случалось сделать подлость. Он просто не смел. Должно быть, все, что было в нем подлого н низкого, копилось впрок для такого вот часа. «Подлец» – он загнал это слово в самый дальний угол сознания. Слезы навернулись на глаза, покатились по щекам. Наверно, кто-то услыхал, как у него захватило дух.
      – Не расстраивайся. Холлис.
      Конечно, это просто смешно. Всего лишь несколько минут назад он давал советы другим, Стимсону; он казался себе самым настоящим храбрецом, а выходит, никакое это не мужество, просто он оцепенел, так бывает от сильного потрясения, от шока. А вот теперь он пытается в короткие оставшиеся минуты втиснуть волнение, которое подавлял в себе всю жизнь.
      – Я понимаю, каково тебе, Холлис, – слабо донесся голос Леспнра, – теперь их разделяло уже двадцать тысяч миль. – Я на тебя не в обиде.
      «Но разве мы с Леспиром не равны? – спрашивал себя Холлис. – Здесь, сейчас – разве у нас не одна судьба? Что прошло, то кончено раз и навсегда – и какая от него радость? Так и так помирать». Но он и сам понимал, что рассуждения эти пустопорожние, будто стараешься определить, в чем разница между живым человеком и покойником. В одном есть какая-то искра, что-то таинственное, неуловимое, а в другом – нет.
      Вот и Леспир не такой, как он: Леспнр жил полной жизнью – и сейчас он совсем другой, а сам он, Холлис, уже долгие годы все равно что мертвый. Они шли к смерти разными дорогами – если смерть не для всех одинакова, то надо думать, его смерть н смерть Леспира будут совсем разные, точно день н ночь. Видно, умирать, как и жить, можно на тысячу ладов, и если ты однажды уже умер, что хорошего можно ждать от последней и окончательной смерти.
      А через секунду ему срезало правую ступню. Он чуть не расхохотался. Из скафандра опять вышел весь воздух. Холлис быстро наклонился – хлестала кровь: метеорит оторвал ногу и костюм по щиколотку. Да, забавная это штука – смерть в межпланетном пространстве. Она рубит тебя в куски, точно невидимый злобный мясник. Холлис туго завернул клапан у колена, от боли кружилась голова, он силился не потерять сознание; наконец-то клапан завернут до отказа, кровь остановилась, воздух опять наполнил скафандр; и он выпрямился и снова падает, падает, ему только это и остается – падать.
      – Эй, Холлис?
      Холис сонно кивнул, он уже устал ждать.
      – Это опить я, Эплгейт, – сказал тот же голос.
      – Ну?
      – Я тут поразмыслил. Послушал, что ты говоришь. Нехорошо все это. Мы становимся скверные. Скверно так помирать, Срываешь зло на других. Ты меня слушаешь, Холлис?
      – Да.
      – Я соврал тебе раньше. Соврал. Ничего я тебя не проваливал. Сам не знаю, почему я это ляпнул. Наверное, чтобы тебе досадить. Мы ведь всегда не ладили. Наверное, это я так быстро старею, вот и спешу покаяться. Слушал я, как подло ты говорил с Леспиром, и стыдно мне, что ли, стало. В общем, неважно, только ты знай, я тоже валял дурака. Все, что я раньше наболтал, сплошное вранье. И катись к чертям.
      Холлис почувствовал, что сердце его снова забилось. Кажется, долгих пять минут оно не билось вовсе, а сейчас опять кровь побежала по жилам. Первое потрясение миновало, а теперь откатывались и волны гнева, ужаса, одиночества. Будто вышел поутру из-под холодного душа, готовый позавтракать и начать новый день.
      – Спасибо, Эплгейт.
      – Не стоит благодарности. Не вешай носа, сукин ты сын!
      – Эй! – голос Стоуна.
      – Это ты?! – на всю вселенную заорал Холлнс. Стоун – один из всех – настоящий друг!
      – Меня занесло в метеоритный рой, тут куча мелких астероидов.
      – Что за метеориты?
      – Думаю, группа Мирмидонян; они проходят мимо Марса к Земле раз в пять лет. Я угодил в самую середку. Похоже на большущий калейдоскоп. Металлические осколки всех цветов, самой разной формы и величины. Ох, и красота же!
      Молчание. Потом опять голос Стоуна:
      – Лечу с ними. Они меня утащили. Ах, черт меня подери!
      Он засмеялся.
      Холлис напрягал зрение, но так ничего и не увидел. Только огромные алмазы, и сапфиры, и изумрудные туманы, и чернильный бархат пустоты, и среди хрустальных искр слышится голос Бога. Как странно, поразительно представить себе: вот Стоун летит с метеоритным роем прочь, за орбиту Марса, летит годами, и каждые пять лет возвращается к Земле, мелькнет на земном небосклоне и вновь исчезнет, и так сотни и миллионы лет. Без конца, во веки веков Стоун и рой Мирмидонян будут лететь, образуя все новые и новые узоры, точно пестрые стеклышки в калейдоскопе, которыми любовался мальчонкой, глядя на солнце, опять и опять встряхивая картонную трубку.
      – До скорого, Холлис, – чуть слышно донесся голос Стоуна. – До скорого!
      – Счастливо! – за тридцать тысяч миль крикнул Холлис.
      – Не смеши, – сказал Стоун и исчез. Звезды сомкнулись вокруг.
      Теперь все голоса угасли, каждый уносился все дальше по своей кривой – один к Марсу, другие за пределы Солнечной системы. А он, Холлис… Он поглядел себе под ноги. Из всех только он один возвращался на Землю.
      – До скорого!
      – Не расстраивайся!
      – До скорого, Холлис, – голос Эплгейта.
      Еще и еще прощанья. Короткие, без лишних слов, И вот огромный мозг, не замкнутый больше в единстве, распадается на части. Все они так слаженно, с таким блеском работали, пока их объединяла черепная коробка пронизывающей пространство ракеты, а теперь один за другим они умирают; разрушается смысл их общего бытия. И, как живое существо погибает, если выйдет из строя мозг, так теперь погибал самый дух корабля, и долгие дни, прожитые бок о бок, и всё, что люди значили друг для друга. Эплгейт теперь всего лишь оторванный от тела палец, уже незачем его презирать, сопротивляться ему. Мозг взорвался – и бессмысленные, бесполезные обломки разлетелись во все стороны. Голоса замерли, и вот пустота нема. Холлнс один. Он падает.
      Каждый остался один. Голоса их сгинули, как будто Бог обронил несколько слов, и недолгое эхо дрогнуло и затерялось в звездной бездне. Вот капитан уносится к Луне; вот Стоун среди роя метеоритов; а там Стимсон: а там Эплгейт улетает к Плутону; и Смит, Тернер. Андервуд, и все остальные – стеклышки калейдоскопа, они так долго складывались в переменчивый мыслящий узор, а теперь их раскидало всех врозь, поодиночке.
      «А я? – думал Холлнс. – Что мне делать? Как, чем теперь искупить ужасную, пустую жизнь? Хоть одним добрым делом искупить бы свою подлость; она столько лет во мне копилась, а я и не подозревал! Но теперь никого нет рядом, я один – что можно сделать хорошего, когда ты совсем один. Ничего не сделаешь. Л завтра вечером я врежусь в земную атмосферу и сгорю, и развеюсь прахом над всеми материкам». Вот и польза от меня. Самая малость, а все-таки прах есть прах, и он соединится с Землей».
      Он падал стремительно, точно пуля, точно камешек, точно гирька, спокойный теперь, совсем спокойный, не ощущая ни печали, ни радости – ничего; только одного ему хотелось: сделать бы что-нибудь хорошее теперь, когда все кончено, сделать бы хоть что-то хорошее и знать – я это сделал…
      «Когда я врежусь в воздух, я вспыхну, как метеор».
      – Хотел бы я знать, – сказал он вслух, – увидит меня кто-нибудь?
      Маленький мальчик на проселочной дороге поднял голову и закричал:
      – Мама, смотри, смотри! Падучая звезда!
      Ослепительно яркая звезда прочертила небо и канула в сумерки над Иллинойсом.
      – Загадай желание, – сказала мать. – Загадай скорее желание!
 

The Other Foot 1951( Око за око?)
 
Переводчик: неизвестен

 
      Услышав эту новость, они вышли из ресторанов, из кафе, из гостиниц на улицу и воззрились на небо. Темные руки прикрывали обращенные кверху белки. Рты были широко раскрыты. В жаркий полуденный час на тысячи миль вокруг в маленьких городишках стояли, топча собственную короткую тень и глядя вверх, темнокожие люди.
      Хэтти Джонсон накрыла крышкой кипящий суп, вытерла полотенцем тонкие пальцы и не спеша вышла из кухни на террасу.
      – Скорей, мама! Скорей же, не то все пропустишь!
      – Мама!
      Трое негритят приплясывали, крича, на пыльном дворе. Они то и дело нетерпеливо поглядывали на дом.
      – Иду, иду, – сказала Хэтти, отворяя затянутую сеткой дверь. – С чего вы это взяли?
      – У Джонсов услышали, мама. Они говорят, что к нам летит ракета, первая за двадцать лет, и в ней сидит белый человек!
      – Что такое белый человек? Я их никогда не видел.
      – Еще узнаешь, – произнесла Хэтти. – Успеешь узнать, не беспокойся.
      – Расскажи про них, мама. Раньше ты нам всегда рассказывала.
      Хэтти наморщила лоб.
      – Уж очень давно это было. Я тогда девчонкой была, сами понимаете. В тысяча девятьсот шестьдесят пятом году…
      – Расскажи про белого человека, мама!
      Она вышла во двор, остановилась и устремила взгляд на ярко-голубое марсианское небо и легкие белые марсианские облачка, а вдали колыхались в жарком мареве марсианские холмы. Наконец она сказала:
      – Ну, во-первых, у них белые руки.
      – Белые руки!
      Мальчишки шутя стали шлепать друг друга.
      – И белые ноги.
      – Белые ноги! – подхватили мальчишки, приплясывая.
      – И белые лица.
      – Белые лица? Правда?
      – Вот такие белые, мама? – младший кинул себе в лицо горсть пыли и чихнул. – Такие?
      – Гораздо белее, – серьезно ответила она и снова посмотрела на небо. В ее глазах была тревога, точно она в вышине искала грозовую тучу и нервничала, не видя ее. – Шли бы вы лучше в дом.
      – Ой, мама! – они глядели на нее с недоумением. – Мы должны посмотреть, должны! Ведь ничего такого не произойдет?
      – Не знаю. Хотя сдается мне…
      – Мы только поглядим на корабль и, может быть… может быть, сбегаем на аэродром посмотреть на белого человека. Какой он, мама?
      – Не знаю. Нет, даже не представляю себе, – задумчиво произнесла она, качая головой.
      – Расскажи еще!
      – Ну вот… Белые живут на Земле, и мы все оттуда, а сюда прилетели двадцать лет назад. Собрались – и в путь, и попали на Марс, и поселились здесь. Построили города и живем тут. Теперь мы не земляне, а марсиане. И за все это время сюда не прилетал ни один белый. Вот вам и весь рассказ.
      – А почему они не прилетали, мама?
      – Потому! Сразу после того, как мы улетели, на Земле разразилась атомная война. Как пошли взрывать друг друга – ужас что творилось! И забыли про нас. Много лет воевали, а когда кончили, у них уже не осталось ракет. Только теперь смогли построить. И вот двадцать лет спустя собрались навестить нас. – Она отрешенно поглядела на детей и пошла прочь от дома. – Подождите здесь. Я только схожу к Элизабет Браун. Обещаете никуда не уходить?
      – Ой, как не хочется!.. Ладно, обещаем.
      – Хорошо.
      И она быстро зашагала по дороге.
      Она как раз вовремя поспела к Браунам: они всей семьей усаживались в автомобиль.
      – Привет, Хэтти! Едем с нами!
      – А вы куда? – крикнула она, запыхавшись от бега.
      – Хотим посмотреть на белого!
      – Это правда, – серьезно произнес мистер Браун, делая жест в сторону своих детей. – Ребятишки никогда не видали белого человека, я и сам почитай что забыл, как он выглядит.
      – И что же вы думаете с ним делать? – спросила Хэтти.
      – Делать? – дружно отозвались они. – Мы хотели только посмотреть на него.
      – Это точно?
      – А что же еще?
      – Не знаю, – ответила Хэтти. – Просто я подумала, что могут быть неприятности.
      – Какие еще неприятности?
      – А! Будто не понимаете, – уклончиво ответила Хэтти, смущаясь. – Вы не задумали линчевать его?
      – Линчевать? – Они расхохотались, мистер Браун хлопнул себя по коленям. – Господи, девочка, конечно же, нет! Мы пожмем ему руку. Верно?
      – Конечно, конечно! – подхватили остальные.
      С противоположной стороны подъехала другая машина, и Хэтти воскликнула:
      – Вилли!
      – Что ты тут делаешь? Где ребята? – сердито сказал ее муж. Потом перевел недовольный взгляд на Браунов. – Что, собрались туда глазеть, словно дурни, как прибудет этот тип?
      – Вроде так, – подтвердил мистер Браун, кивая и улыбаясь.
      – Тогда захватите ружья, – сказал Вилли. – Мои дома, но я мигом обернусь!
      – Вилли!
      – Садись-ка, Хэтти. – Он решительно открыл дверцу и смотрел на жену, пока она не подчинилась. Затем, не говоря ни слова, погнал машину по пыльной дороге.
      – Не спеши так, Вилли!
      – Не спешить, говоришь? Как бы не так! – Он смотрел, как дорога ныряет под колеса. – Кто дал им право прилетать сюда теперь? Почему они не оставят нас в покое? Взорвали бы себя к черту вместе со старухой Землей и не совались бы сюда!
      – Доброму христианину не подобает говорить так, Вилли!
      – А я не добрый христианин, – яростно вымолвил он, стискивая баранку. – Кроме злости, я сейчас ничего не чувствую. Как они обращались с нашими столько лет – с моими родителями и твоими?.. Помнишь? Помнишь, как моего отца повесили на Ноквуд Хилл, как застрелили мою мать? Помнишь? Или у тебя такая же короткая память, как у других?
      – Помню, – сказала она.
      – Помнишь доктора Филипса и мистера Бертона, их большие дома? И прачечную моей матери и как отец работал до глубокой старости, а в благодарность доктор Филипс и мистер Бертон вздернули его? Ничего, – продолжал Вилли, – не все коту масленица. Посмотрим теперь, против кого будут издаваться законы, кого будут линчевать, кому придется в трамвае сидеть позади, для кого отведут особые места в кино. Посмотрим…
      – Вилли, попадешь ты в беду с твоими взглядами.
      – Моими? Все так говорят. Все думали об этом дне – надеялись, что он никогда не придет. Думали: что это будет за день, если белый человек когда-нибудь прилетит сюда, на Марс? Вот он, этот день, настал, а нам отсюда некуда деться.
      – Ты не хочешь, чтобы белые поселились здесь?
      – Что ты, пусть селятся! – Он улыбнулся широкой недоброй улыбкой, в глазах его было бешенство. – Пусть прилетают, живут здесь, работают – я не против. Для этого от них требуется лишь одно: чтобы они жили только в своих кварталах, в трущобах, чтобы чистили нам ботинки, убирали за нами мусор и сидели в кино в последнем ряду. Вот и все, чего мы требуем. А раз в недели? мы будем вешать двоихтроих. Только и всего.
      – Ты становишься бесчеловечным, мне это не нравится…
      – Ничего, привыкнешь! – Он затормозил перед их домом и выскочил из машины. – Я возьму ружья и веревку. Все будет как положено.
      – О Вилли!.. – всхлипнула она, бессильно глядя, как он взбегает на крыльцо и рывком отворяет дверь.
      Потом она пошла за ним следом. Ей не хотелось идти, но он поднял страшный шум на чердаке, отчаянно чертыхаясь, пока не отыскал свои четыре ружья. Она видела, как поблескивает в чердачном сумраке беспощадная сталь, но его она совсем не видела, такая темная кожа была у него, только слышала, как он ругается; наконец сверху, в облаке пыли, спустились его длинные ноги, и он взял кучу блестящих патронов, продул магазины и стал их заряжать, и лицо его было угрюмым, мрачным, хмурым, выдавая переполнявшую его горечь.
      – Оставили бы нас в покое, – бормотал он снова и снова. Вдруг его руки сами взметнулись в воздух. – Почему они не могут оставить нас в покое, почему?
      – Вилли, Вилли…
      – И ты… ты тоже… – Он посмотрел на нее тем же взглядом, и сердце ее сжалось под гнетом его ненависти.
      За окном тараторили мальчуганы.
      – Она говорила: белый как молоко. Как молоко!
      – Белый, как этот старый цветок, – ты только подумай!
      – Белый, как камень, как мел, которым пишут.
      Вилли выбежал на двор.
      – А вы – марш в дом! Я запру вас. Незачем вам видеть белых людей, незачем говорить о них. Сидите и не высовывайтесь на улицу. Живо!
      – Но, папа…
      Он загнал их в комнату, потом отыскал банку краски, шаблон, в гараже взял длинную толстую шершавую веревку и сделал на ней петлю, и глаза его неотступно следили за небом, пока руки сами выполняли свою задачу.
      Они сидели в автомобиле, по дороге за ними стелились клубы пыли.
      – Помедленней, Вилли.
      – Сейчас не время для медленной езды, – ответил он. – Сейчас самое время спешить – и я спешу.
      Вдоль всей дороги люди смотрели на небо, или садились в свои машины, или ехали на машинах, и кое-где из автомобилей торчали ружья, точно телескопы, высматривающие все ужасы гибнущего мира.
      Хэтти поглядела на ружья.
      – Это все твой язык, – укоризненно сказала она мужу.
      – Совершенно верно, – буркнул он, кивая. Его глаза яростно смотрели на дорогу. – Я останавливался у каждого дома и говорил им, что надо делать: чтобы брали ружья, брали краску, захватили веревки и приготовились. И вот мы готовы, встречающие собрались, чтобы вручить ключи от города… К вашим услугам, сэр?
Конец бесплатного ознакомительного фрагмента.

  • Страницы:
    1, 2, 3, 4, 5