Современная электронная библиотека ModernLib.Net

Стихи. (В переводах разных авторов)

ModernLib.Net / Поэзия / Йейтс Уильям Батлер / Стихи. (В переводах разных авторов) - Чтение (стр. 14)
Автор: Йейтс Уильям Батлер
Жанр: Поэзия

 

 


      До нас не дошло ни одной, а грек
      Смотрел на мраморные складки туник
      И чувствовал ветер морской и бег.
      Его светильника бронзовый ствол
      И года не простояв, был разбит.
      Все гибнет – творенье и мастерство,
      Но мастер весел, пока творит.
      Гляжу на резную ляпис-лазурь:
      Два старца к вершине на полпути;
      Слуга карабкается внизу,
      Над ними – тощая цапля летит.
      Слуга несет флягу с вином
      И лютню китайскую на ремне.
      Каждое на камне пятно,
      Каждая трещина на крутизне
      Мне кажутся пропастью или лавиной
      Готовой со скал обрушить снег,-
      Хотя обязательно веточка сливы
      Украшает домик, где ждет их ночлег.
      Они взбираются все выше и выше,
      И вот наконец осилен путь
      И можно с вершины горы, как с крыши,
      Всю сцену трагическую оглянуть.
      Чуткие пальцы трогают струны,
      Печальных требует слух утех.
      Но в сетке морщин глаза их юны,
      В зрачках их древних мерцает смех.
 

ТРИ КУСТА (ЭПИЗОД ИЗ "HISTORIA MEI TEMPORIS" АББАТА МИШЕЛЯ ДЕ БУРДЕЙ)

 
      Сказала госпожа певцу:
      "Для нас – один исход,
      Любовь, когда ей пищи нет,
      Зачахнет и умрет.
      Коль вы разлюбите меня,
      Кто песню мне споет?
      Ангел милый, ангел милый!
      Не зажигайте в спальне свет,-
      Сказала госпожа,-
      Чтоб ровно в полночь я могла
      Приникнуть к вам, дрожа.
      Пусть будет мрак, ведь для меня
      Позор острей ножа".
      Ангел милый, ангел милый!
      "Я втайне юношу люблю,
      Вот вся моя вина,-
      Так верной горничной своей
      Поведала она,-
      Я без него не в силах жить,
      Без чести – не должна.
      Ангел милый, ангел милый!
      Ты ночью ляжешь рядом с ним,
      Стянув с себя наряд,
      Ведь разницы меж нами нет,
      Когда уста молчат,
      Когда тела обнажены
      И свечи не горят".
      Ангел милый, ангел милый!
      Не скрипнул ключ, не взлаял пес
      В полночной тишине.
      Вздохнула леди: "Сбылся сон,
      Мой милый верен мне".
      Но горничная целый день
      Бродила как во сне.
      Ангел милый, ангел милый!
      "Пора, друзья! Ни пить, ни петь
      Я больше не хочу.
      К своей любимой,- он сказал,-
      Теперь я поскачу.
      Я должен в полночь ждать ее
      Впотьмах, задув свечу".
      Ангел милый, ангел милый!
      "Нет, спой еще,- воскликнул друг,-
      Про жгучий, страстный взор!"
      О, как он пел! – такого мир
      Не слышал до сих пор.
      О, как он мчался в эту ночь -
      Летел во весь опор!
      Ангел милый, ангел милый!
      Но в яму конь попал ногой
      От замка в ста шагах,
      И оземь грянулся певец
      У милой на глазах.
      И мертвой пала госпожа,
      Воскликнув только: "Ах!"
      Ангел милый, ангел милый!
      Служанка на могилу к ним
      Ходила много лет
      И посадила два куста -
      Горячий, алый цвет;
      Так розами сплелись они,
      Как будто смерти нет.
      Ангел милый, ангел милый!
      В последний час к ее одру
      Священник призван был.
      Она покаялась во всем,
      Собрав остаток сил.
      Все понял добрый человек
      И грех ей отпустил.
      Ангел милый, ангел милый!
      Похоронили верный прах
      При госпоже, и что ж? -
      Теперь там три куста растут,
      В цветущих розах сплошь.
      Польстишься ветку обломать -
      Где чья, не разберешь.
      Ангел милый, ангел милый!
 

КЛОЧОК ЛУЖАЙКИ

 
      Кроме картин и книг
      Да лужайки в сорок шагов
      Что мне оставила жизнь?
      Тьма изо всех углов
      Смотрит, и ночь напролет
      Мышь тишину скребет.
      Успокоенье – мой враг.
      Дряхлеет не только плоть,
      Мечта устает парить,
      А жернов мозга – молоть
      Памяти сор и хлам,
      Будничный свой бедлам.
      Так дайте же пересоздать
      Себя на старости лет,
      Чтоб я, как Тимон и Лир,
      Сквозь бешенство и сквозь бред,
      Как Блейк, сквозь обвалы строк,
      Пробиться к истине мог!
      Так Микеланджело встарь
      Прорвал пелену небес
      И, яростью распалясь,
      Глубины ада разверз;
      О зрящий сквозь облака
      Орлиный ум старика!
 

ПРОКЛЯТИЕ КРОМВЕЛЯ

 
      Вы спросите, что я узнал, и зло меня возьмет:
      Ублюдки Кромвеля везде, его проклятый сброд.
      Танцоры и влюбленные железом вбиты в прах,
      И где теперь их дерзкий пыл, их рыцарский размах?
      Один остался старый шут, и тем гордится он,
      Что их отцам его отцы служили испокон.
      Что говорить, что говорить,
      Что тут еще сказать?
      Нет больше щедрости в сердцах, гостеприимства нет,
      Что делать, если слышен им один лишь звон монет?
      Кто хочет выбиться наверх, соседа книзу гнет,
      А песни им не ко двору, какой от них доход?
      Они все знают наперед, но мало в том добра,
      Такие, видно, времена, что умирать пора.
      Что говорить, что говорить,
      Что тут еще сказать?
      Но мысль меня иная исподтишка грызет,
      Как мальчику-спартанцу лисенок грыз живот:
      Мне кажется порою, что мертвые – живут,
      Что рыцари и дамы из праха восстают,
      Заказывают песни мне и вторят шуткам в лад,
      Что я – слуга их до сих пор, как много лет назад.
      Что говорить, что говорить,
      Что тут еще сказать?
      Я ночью на огромный дом набрел, кружа впотьмах,
      Я видел в окнах свет – и свет в распахнутых дверях;
      Там были музыка и пир и все мои друзья…
      Но средь заброшенных руин очнулся утром я.
      От ветра злого я продрог, и мне пришлось уйти,
      С собаками и лошадьми беседуя в пути.
      Что говорить, что говорить,
      Что тут еще сказать?
 

О'РАХИЛЛИ

 
      Помянем же О'Рахилли,
      Да будет не забыт
      Сам написавший о себе:
      "О'Рахилли убит".
      Историки рассудят спор,
      А я скажу одно:
      Не позабудется вовек,
      Что кровью крещено.
      – Как там погода?
      Помянем же О'Рахилли,
      Он был такой чудак,
      Что Конноли и Пирсу
      Сказал примерно так:
      "Я земляков отговорил
      От безрассудных дел.
      Полночи добирался сам,
      Но, главное, поспел!"
      – Как там погода?
      "Нет, не такой я жалкий трус,
      Чтоб дома ждать вестей,
      И слух свой слухами питать,
      Рассказами гостей".
      И усмехнулся про себя,
      Докончив свой рассказ:
      Часы заведены,- теперь
      Пускай пробьет наш час".
      – Как там погода?
      Споем теперь об этом дне,
      Когда он был убит
      В последнем уличном бою,
      В бою на Генри-стрит.
      Там, где кончаясь у стены,
      Сраженный наповал,
      "Тут был убит О'Рахилли",-
      Он кровью начертал.
      – Как там погода?
 

ПЕСНЯ ПАРНЕЛЛИТОВ

 
      Эй, подгребайте, земляки! -
      О Парнелле споем;
      Чур, не шататься от вина,
      Держаться на своем!
      Еще успеем в землю лечь,
      Забыться мертвым сном;
      Итак, бутыль по кругу -
      Осушим и нальем!
      На то есть несколько причин,
      Сейчас их перечту:
      Во-первых, Парнелл честен был,
      Стоял за бедноту;
      Боролся против англичан,
      Ирландии служил;
      И есть еще причина -
      По милой он тужил.
      И есть причина третья
      О Парнелле пропеть:
      Он гордым человеком был,
      (Не гордецом, заметь!).
      А гордый человек красив, -
      Чтo говорить о том;
      Итак, бутыль по кругу,
      Осушим и нальем!
      Политиканы и попы
      Одни – всему виной,
      Да муж, который торговал
      И честью и женой.
      Но песен не споют о тех,
      Кого народ забыл;
      А Парнелл верил землякам
      И милочку любил.
 

БУЙНЫЙ СТАРЫЙ ГРЕХОВОДНИК

 
      И так говорит ей странник:
      "Дело мое – труба;
      Женщины и дороги -
      Страсть моя и судьба.
      Час свой последний встретить
      В нежных твоих руках -
      Вот все, о чем смиренно прошу
      У Старика в Облаках.
      Рассвет и огарок свечи.
      Глаза твои утешают,
      Твой голос кроток и тих;
      Так не утаи, дорогая,
      Милостей остальных.
      Поверь, я могу такое,
      Чего молодым не суметь:
      Слова мои могут сердца пронзить,
      А их – разве только задеть".
      Рассвет и огарок свечи.
      И так она отвечает
      Буйному старику:
      "В сердце своем я не вольна
      И полюбить не могу.
      Владеет мной постарше Старик,
      Безгрешно меня любя;
      Рукам, в которых четки дрожат,
      Увы, не обнять тебя!"
      Рассвет и огарок свечи.
      "Значит, врозь наши пути,
      Что ж, прощай, коли так!
      Пойду я к рыбачкам на берегу,
      Которым понятен мрак.
      Соленые байки – старым дедам,
      Девчонкам – пляс и галдеж;
      Когда над водой сгущается мрак,
      Расходится молодежь.
      Рассвет и огарок свечи.
      Во мраке – пылкий юноша я,
      А на свету – старый хрыч,
      Который может кур насмешить,
      А может – кровно постичь
      То, что под спудом сердце таит,
      И древний исторгнуть клад,
      Скрытый от этих смуглых парней,
      Которые с ними лежат.
      Рассвет и огарок свечи.
      Известно, хлеб человека – скорбь,
      Удел человека – тлен,
      Это знает на свете любой,
      Спесив он или смирен,-
      Лодочник, ударяя веслом,
      Грузчик, тачку катя,
      Всадник верхом на гордом коне
      И во чреве дитя.
      Рассвет и огарок свечи.
      Речи праведников гласят,
      Что тот Старик в Облаках
      Молнией милосердья
      Скорбь выжигает в сердцах.
      Но я – греховодник старый,
      Что б ни было впереди,
      Я обо всем забываю
      У женщины на груди".
      Рассвет и огарок свечи.
 

ВОДОМЕРКА

 
      Чтоб цивилизацию не одолел
      Варвар – заклятый враг,
      Подальше на ночь коня привяжи,
      Угомони собак.
      Великий Цезарь в своем шатре
      Скулу кулаком подпер,
      Блуждает по карте наискосок
      Его невидящий взор.
      И как водомерка над глубиной,
      Скользит его мысль в молчании.
      Чтобы Троянским башням пылать,
      Нетленный высветив лик,
      Хоть в стену врасти, но не смути
      Шорохом – этот миг.
      Скорее девочка, чем жена,-
      Пока никто не войдет,
      Она шлифует, юбкой шурша,
      Походку и поворот.
      И как водомерка над глубиной,
      Скользит ее мысль в молчании.
      Чтобы явился первый Адам
      В купол девичьих снов,
      Выставь из папской часовни детей,
      Дверь запри на засов.
      Там Микеланджело под потолком
      Небо свое прядет,
      Кисть его, тише тени ночной,
      Движется взад-вперед.
      И как водомерка над глубиной,
      Скользит его мысль в молчании.
 

ДЖОН КИНСЕЛЛА ЗА УПОКОЙ МИССИС МЭРИ МОР

 
      Горячка, нож или петля,
      Пиковый интерес,
      Но смерть всегда хватает то,
      Что людям позарез.
      Могла бы взять сестру, куму,
      И кончен разговор,
      Но стерве надо не того -
      Подай ей Мери Мор.
      Кто мог так ублажить мужчин,
      Поднять и плоть и дух?
      Без старой милочки моей
      Что мне до новых шлюх!
      Пока не сговоришься с ней,
      Торгуется как жид,
      Зато потом – заботы прочь,
      Напоит, рассмешит.
      Такие байки завернет,
      Что все забудешь враз,
      Любое слово у нее
      Сверкало, как алмаз.
      Казалось, что невзгоды – прах,
      А бремя жизни – пух.
      Без старой милочки моей
      Что мне до новых шлюх!
      Когда бы не Адамов грех,
      Попы нам говорят,
      То был бы уготован всем
      При жизни райский сад,
      Там нет ни горя, ни забот,
      Ни ссор из-за гроша,
      На ветках – сочные плоды,
      Погода хороша.
      Там девы не стареют ввек,
      Скворцы не ловят мух.
      Без старой милочки моей
      Что мне до новых шлюх!
 

ВЫСОКИЙ СЛОГ

 
      Какое шествие – без ходуль,
      какой без них карнавал?!
      На двадцатифутовые шесты
      прадедушка мой вставал.
      Имелась пара и у меня -
      пониже футов на пять;
      Но их украли – не то на дрова,
      не то забор подлатать.
      И вот, чтоб сменить надоевших львов,
      шарманку и балаган,
      Чтоб детям на радость среди толпы
      вышагивал великан,
      Чтоб женщины на втором этаже
      с недочиненным чулком
      Пугались, в окне увидав лицо,-
      я вновь стучу молотком.
      Я – Джек-на-ходулях, из века в век
      тянувший лямку свою;
      Я вижу, мир безумен и глух,
      и тщетно я вопию.
      Все это – высокопарный вздор.
      Трубит гусиный вожак
      В ночной вышине, и брезжит рассвет,
      и разрывается мрак;
      И я ковыляю медленно прочь
      в безжалостном свете дня;
      Морские кони бешено ржут
      и скалятся на меня.
 

ПАРАД-АЛЛЕ

 

I

 
      Где взять мне тему? В голове – разброд,
      За целый месяц – ни стихотворенья.
      А может, хватит удивлять народ?
      Ведь старость – не предмет для обозренья.
      И так зверинец мой из года в год
      Являлся каждый вечер на арене:
      Шут на ходулях, маг из шапито,
      Львы, колесницы – и Бог знает кто.
 

II

 
      Осталось вспоминать былые темы:
      Путь Ойсина в туман и буруны
      К трем заповедным островам поэмы,
      Тщета любви, сражений, тишины;
      Вкус горечи и океанской пены,
      Подмешанный к преданьям старины;
      Какое мне до них, казалось, дело?
      Но к бледной деве сердце вожделело.
      Потом иная правда верх взяла.
      Графиня Кэтлин начала мне сниться;
      Она за бедных душу отдала,-
      Но Небо помешало злу свершиться.
      Я знал: моя любимая могла
      Из одержимости на все решиться.
      Так зародился образ – и возник
      В моих мечтах моей любви двойник.
      А там – Кухулин, бившийся с волнами,
      Пока бродяга набивал мешок;
      Не тайны сердца в легендарной раме -
      Сам образ красотой меня увлек:
      Судьба героя в безрассудной драме,
      Неслыханного подвига урок.
      Да, я любил эффект и мизансцену,-
      Забыв про то, что им давало цену.
 

III

 
      А рассудить, откуда все взялось -
      Дух и сюжет, комедия и драма?
      Из мусора, что век на свалку свез,
      Галош и утюгов, тряпья и хлама,
      Жестянок, склянок, бормотаний, слез,
      Как вспомнишь все, не оберешься срама.
      Пора, пора уж мне огни тушить,
      Что толку эту рухлядь ворошить!
 

ЧЕЛОВЕК И ЭХО

 
      Человек
      Здесь, в тени лобастой кручи,
      Отступя с тропы сыпучей,
      В этой впадине сырой
      Под нависшею скалой
      Задержусь – и хрипло, глухо
      Крикну в каменное ухо
      Тот вопрос, что столько раз,
      Не смыкая старых глаз,
      Повторял я до рассвета -
      И не находил ответа.
      Я ли пьесою своей
      В грозный год увлек людей
      Под огонь английских ружей?
      Я ли невзначай разрушил
      Бесполезной прямотой
      Юной жизни хрупкий строй?
      Я ль не смог спасти от слома
      Стены дружеского дома?..
      И такая боль внутри -
      Стисни зубы да умри!
      Эхо
      Умри!
      Человек
      Но тщетны все попытки
      Уйти от справедливой пытки,
      Неотвратим рассудка суд.
      Пусть тяжек человечий труд -
      Отчистить скорбные скрижали,
      Но нет исхода ни в кинжале,
      Ни в хвори. Если можно плоть
      Вином и страстью побороть
      (Хвала Творцу за глупость плоти!),
      То, плоть утратив, не найдете
      Ни в чем ни отдыха, ни сна,
      Покуда интеллект сполна
      Всю память не перелопатит,-
      Единым взором путь охватит
      И вынесет свой приговор;
      Потом сметет ненужный сор,
      Сознанье выключит, как зренье,
      И погрузится в ночь забвенья.
      Эхо
      Забвенья!
      Человек
      О Пещерный Дух,
      В ночи, где всякий свет потух,
      Какую радость мы обрящем?
      Что знаем мы о предстоящем,
      Где наши скрещены пути?
      Но чу! я сбился, погоди…
      Там ястреб над вершиной горной
      Рванулся вниз стрелою черной;
      Крик жертвы долетел до скал -
      И мысли все мои смешал.
 

КУХУЛИН ПРИМИРЕННЫЙ

 
      В груди шесть ран смертельных унося,
      Он брел Долиной мертвых. Словно улей,
      В лесу звенели чьи-то голоса.
      Меж темных сучьев саваны мелькнули -
      И скрылись. Привалясь к стволу плечом,
      Ловил он звуки битвы в дальнем гуле.
      Тогда к забывшемуся полусном
      Приблизился, должно быть, Главный Саван
      И бросил наземь узел с полотном.
      Тут остальные – слева, сзади, справа -
      Подкрались ближе, и сказал их вождь:
      "Жизнь для тебя отрадней станет, право,
      Как только саван ты себе сошьешь.
      И примиришься духом ты всецело;
      Сними доспех – он нас приводит в дрожь.
      Смотри, как можно ловко и умело
      В ушко иглы любую нить продеть".
      Он внял совету и взялся за дело.
      "Ты – шей, а мы всем хором будем петь.
      Но для начала выслушай признанье:
      Мы трусы, осужденные на смерть
      Роднёй – или погибшие в изгнанье".
      И хор запел, пронзителен и чист;
      Но не слова рождались в их гортани,
      А лишь один тоскливый птичий свист.
 

ЧЕРНАЯ БАШНЯ

 
      Про Черную башню знаю одно:
      Пускай супостаты со всех сторон,
      И съеден припас, и скисло вино,
      Но клятву дал гарнизон.
      Напрасно чужие ждут,
      Знамена их не пройдут.
      Стоя в могилах спят мертвецы,
      Но бури от моря катится рев.
      Они содрогаются в гуле ветров,
      Старые кости в трещинах гор.
      Пришельцы хотят запугать солдат,
      Купить, хорошую мзду суля:
      Какого, мол, дурня они стоят
      За свергнутого короля,
      Который умер давно?
      Так не все ли равно?
      Меркнет в могилах лунный свет,
      Но бури от моря катится рев.
      Они содрогаются в гуле ветров,
      Старые кости в трещинах гор.
      Повар-пройдоха, ловивший сетью
      Глупых дроздов, чтобы сунуть их в суп,
      Клянется, что слышал он на рассвете
      Сигнал королевских труб.
      Конечно, врет, старый пес!
      Но мы не оставим пост.
      Все непроглядней в могилах тьма,
      Но бури от моря катится рев.
      Они содрогаются в гуле ветров,
      Старые кости в трещинах гор.
 
      © Музыкальный театр Владимира Назарова, 2005-2007 Design by SolLink
 

CATHLEEN NI HOULIHAN
 
CHARACTERS
 
PETER GILLANE.

 
      MICHAEL GILLANE
      his son, going to be married.
      PATRICK GILLANE
      a lad of twelve, Michael's brother.
      BRIDGET GILLANE
      Peter's wife.
      DELIA CAHEL
      engaged to MICHAEL.
      THE POOR OLD WOMAN.
 
      NEIGHBOURS.
 
      SCENE: Interior of a cottage close to Killala, in 1798. BRIDGET is standing at a table undoing a parcel. PETER is sitting at one side of the fire, PATRICK at the other.
      PETER. What is that sound I hear?
      PATRICK. I don't hear anything. [He listens.] I hear it now. It's like cheering. [He goes to the window and looks out.] I wonder what they are cheering about. I don't see anybody.
      PETER. It might be a hurling match.
      PATRICK. There's no hurling to-day. It must be down in the town the cheering is.
      BRIDGET. I suppose the boys must be having some sport of their own. Come over here, Peter, and look at Michael's wedding-clothes.
      PETER [shifts his chair to table]. Those are grand clothes, indeed.
      BRIDGET. You hadn't clothes like that when you married me, and no coat to put on of a Sunday any more than any other day.
      PETER. That is true, indeed. We never thought a son of our own would be wearing a suit of that sort for his wedding, or have so good a place to bring a wife to.
      PATRICK [who is still at the window]. There's an old woman coming down the road. I don't know, is it here she's coming?
      BRIDGET. It will be a neighbour coming to hear about Michael's wedding. Can you see who it is?
      PATRICK. I think it is a stranger, but she's not coming to the house. She's turned into the gap that goes down where Murteen and his sons are shearing sheep. [He turns towards BRIDGET.] Do you remember what Winny of the Cross Roads was saying the other night about the strange woman that goes through the country whatever time there's war or trouble coming?
      BRIDGET. Don't be bothering us about Winny's talk, but go and open the door for your brother. I hear him coming up the path.
      PETER. I hope he has brought Delia's fortune with him safe, for fear her people might go back on the bargain and I after making it. Trouble enough I had making it.
      [PATRICK opens the door and MICHAEL comes in.]
      BRIDGET. What kept you, Michael? We were looking out for you this long time.
      MICHAEL. I went round by the priest's house to bid him be ready to marry us to-morrow.
      BRIDGET. Did he say anything?
      MICHAEL. He said it was a very nice match, and that he was never better pleased to marry any two in his parish than myself and Delia Cahel.
      PETER. Have you got the fortune, Michael?
      MICHAEL. Here it is.
      [He puts bag on table and goes over and leans against the chimney-jamb. BRIDGET, who has been all this time examining the clothes, pulling the seams and trying the lining of the pockets, etc., puts the clothes on the dresser.]
      PETER [getting up and taking the bag in his hand and turning out the money]. Yes, I made the bargain well for you, Michael. Old John Cahel would sooner have kept a share of this awhile longer. "Let me keep the half of it till the first boy is born," says he. "You will not," says I. "Whether there is or is not a boy, the whole hundred pounds must be in Michael's hands before he brings your daughter in the house." The wife spoke to him then, and he gave in at the end.
      BRIDGET. You seem well pleased to be handling the money, Peter.
      PETER. Indeed, I wish I had had the luck to get a hundred pounds, or twenty pounds itself, with the wife I married.
      BRIDGET. Well, if I didn't bring much I didn't get much. What had you the day I married you but a flock of hens and you feeding them, and a few lambs and you driving them to the market at Ballina? [She is vexed and bangs a jug on the dresser.] If I brought no fortune, I worked it out in my bones, laying down the baby, Michael that is standing there now, on a stook of straw, while I dug the potatoes, and never asking big dresses or anything but to be working.
      PETER. That is true, indeed. [He pats her arm.]
      BRIDGET. Leave me alone now till I ready the house for the woman that is to come into it.
      PETER. You are the best woman in Ireland, but money is good, too. [He begins handling the money again and sits down.] I never thought to see so much money within my four walls. We can do great things now we have it. We can take the ten acres of land we have a chance of since Jamsie Dempsey died, and stock it. We will go to the fair of Ballina to buy the stock. Did Delia ask any of the money for her own use, Michael?
      MICHAEL. She did not, indeed. She did not seem to take much notice of it, or to look at it at all.
      BRIDGET. That's no wonder. Why would she look at it when she had yourself to look at, a fine, strong young man? It is proud she must be to get you, a good steady boy that will make use of the money, and not be running through it or spending it on drink like another.
      PETER. It's likely Michael himself was not thinking much of the fortune either, but of what sort the girl was to look at.
      MICHAEL [coming over towards the table]. Well, you would like a nice comely girl to be beside you, and to go walking with you. The fortune only lasts for a while, but the woman will be there always.
      [Cheers.]
      PATRICK [turning round from the window]. They are cheering again down in the town. Maybe they are landing horses from Enniscrone. They do be cheering when the horses take the water well.
      MICHAEL. There are no horses in it. Where would they be going and no fair at hand? Go down to the town, Patrick, and see what is going on.
      PATRICK [opens the door to go out, but stops for a moment on the threshold]. Will Delia remember, do you think, to bring the greyhound pup she promised me when she would be coming to the house?
      MICHAEL. She will surely.
      [PATRICK goes out, leaving the door open.]
      PETER. It will be Patrick's turn next to be looking for a fortune, but he won't find it so easy to get it and he with no place of his own.
      BRIDGET. I do be thinking sometimes, now things are going so well with us, and the Cahels such a good back to us in the district, and Delia's own uncle a priest, we might be put in the way of making Patrick a priest some day, and he so good at his books.
      PETER. Time enough, time enough; you have always your head full of plans, Bridget.
      BRIDGET. We will be well able to give him learning, and not to send him trampling the country like a poor scholar that lives on charity.
      [Cheers.]
      MICHAEL. They're not done cheering yet.
      [He goes over to the door and stands there for a moment, putting up his hand to shade his eyes.]
      BRIDGET. Do you see anything?
      MICHAEL. I see an old woman coming up the path.
      BRIDGET. Who is it, I wonder. It must be the strange woman Patrick saw awhile ago.
      MICHAEL. I don't think it's one of the neighbours anyway, but she has her cloak over her face.
      BRIDGET. It might be some poor woman heard we were making ready for the wedding and came to look for her share.
      PETER. I may as well put the money out of sight. There is no use leaving it out for every stranger to look at.
      [He goes over to a large box in the corner, opens it, and puts the bag in and fumbles at the lock.]
      MICHAEL. There she is, father! [An Old Woman passes the window slowly; she looks at MICHAEL as she passes.] I'd sooner a stranger not to come to the house the night before my wedding.
      BRIDGET. Open the door, Michael; don't keep the poor woman waiting.
      [The OLD WOMAN comes in. MICHAEL stands aside to make way for her.]
      OLD WOMAN. God save all here!
      PETER. God save you kindly!
      OLD WOMAN. You have good shelter here.
      PETER. You are welcome to whatever shelter we have.
      BRIDGET. Sit down there by the fire and welcome.
      OLD WOMAN [warming her hands]. There is a hard wind outside.
      [MICHAEL watches her curiously from the door. PETER comes over to the table.]
      PETER. Have you travelled far to-day?
      OLD WOMAN. I have travelled far, very far; there are few have travelled so far as myself, and there's many a one that doesn't make me welcome. There was one that had strong sons I thought were friends of mine, but they were shearing their sheep, and they wouldn't listen to me.
      PETER. It's a pity indeed for any person to have no place of their own.
      OLD WOMAN. That's true for you indeed, and it's long I'm on the roads since I first went wandering.
      BRIDGET. It is a wonder you are not worn out with so much wandering.
      OLD WOMAN. Sometimes my feet are tired and my hands are quiet, but there is no quiet in my heart. When the people see me quiet, they think old age has come on me and that all the stir has gone out of me. But when the trouble is on me I must be talking to my friends.
      BRIDGET. What was it put you wandering?
      OLD WOMAN. Too many strangers in the house.
      BRIDGET. Indeed you look as if you'd had your share of trouble.
      OLD WOMAN. I have had trouble indeed.
      BRIDGET. What was it put the trouble on you?
      OLD WOMAN. My land that was taken from me.
      PETER. Was it much land they took from you?
      OLD WOMAN. My four beautiful green fields.
      PETER [aside to BRIDGET]. Do you think could she be the widow Casey that was put out of her holding at Kilglass awhile ago?
      BRIDGET. She is not. I saw the widow Casey one time at the market in Ballina, a stout fresh woman.
      PETER [to OLD WOMAN]. Did you hear a noise of cheering, and you coming up the hill?
      OLD WOMAN. I thought I heard the noise I used to hear when my friends came to visit me. [She begins singing half to herself.]
      I will go cry with the woman,
      For yellow-haired Donough is dead,
      With a hempen rope for a neckcloth,
      And a white cloth on his head,-
      MICHAEL [coming from the door]. What is that you are singing, ma'am?
      OLD WOMAN. Singing I am about a man I knew one time, yellow-haired Donough, that was hanged in Galway. [She goes on singing, much louder.]

  • Страницы:
    1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15